Satelitski rojevi koji kruže oko Zemlje propuštaju više radijacije u zaštićene opsege talasnih dužina nego ikada.
U stvari, druga generacija Starlink satelita – poznata kao verzije v2mini i v2mini Direct-to-Cell – propušta do 32 puta više zračenja od svog prethodnika.
Ovo je problem – zato što je deo zračenja koje ispuštaju u radio talasnim dužinama koje bi trebalo da budu čiste za potrebe radio astronomije.
Kada je problem prvi put pokrenut 2023. godine, SpaceX je izjavio da radi na popravci. Sada, sa 6.398 pojedinačnih satelita u orbiti u vreme pisanja, problem se samo pogoršao.
„Pokrenuli smo program za praćenje nenamerne emisije sa satelita koji pripadaju različitim sazvežđima, a naša zapažanja pokazuju da Starlink sateliti druge generacije emituju jaču emisiju i to preko većeg opsega radio frekvencija, u poređenju sa satelitima prve generacije, “ kaže astronom Cees Bassa sa Holandskog instituta za radio astronomiju (ASTRON).
„U poređenju sa najslabijim astrofizičkim izvorima koje posmatramo sa LOFAR-om, nenamerno elektromagnetno zračenje sa Starlink satelita je 10 miliona puta svetlije.
„Ova razlika je slična najslabijim zvezdama vidljivim golim okom i sjaju punog Meseca. Pošto SpaceX svake nedelje lansira oko 40 Starlink satelita druge generacije, ovaj problem postaje sve gori.“
Zemljino nebo postaje sve gušće, i to postaje sve veća briga za naše noćno nebo kako se sve više satelita pridružuje rastućim rojevima.
SpaceX je samo jedna kompanija. OneVeb ima 634 satelita. Amazon ima planove za više od 3.000 . Kinesko sazvežđe svemirskog jedra cilja na 15.000 .
Najočigledniji efekat ovih satelita su pruge vidljive svetlosti koje ostavljaju na posmatranjima vidljivog svetla snimljenim u sumrak.
Ali zagađenje vidljivom svetlošću nije jedina vrsta svetlosnog zagađenja koju sateliti generišu. Prošlogodišnja studija je otkrila da sateliti sazvežđa puštaju radio talase izvan opsega od 10,7 do 12,7 gigaherca koji se koristi za komunikaciju u silaznoj liniji.
A deo tog curenja je u opsegu od 150,05 do 153 megaherca (MHz) koji se koristi za radio astronomiju.
Nova studija analizirala je podatke iz niskofrekventnog niza (LOFAR) u Evropi, mreže koja se sastoji od oko 20.000 radio antena raspoređenih na 52 lokacije.
Koristili su dva jednočasovna posmatranja sa šest centralnih stanica LOFAR-a i primetili 97 Starlink satelita koji emituju radio talase u frekventnom opsegu od 110 do 188 MHz – sa emisijama iz verzija v2mini znatno svetlije od onih iz prve generacije Starlink-a. sateliti.
Trenutno ne postoje propisi koji se bave curenjem nenamernog elektromagnetnog zračenja sa satelita sazvežđa. Istraživači snažno predlažu da se takvi propisi uvedu.
Iako curenje sa jednog ili čak jednog roja satelita može biti malo, što više satelita uđe u nisku orbitu Zemlje, to će emisija postati svetlija.
Pored toga, istraživači podstiču Starlink da koristi svoju analizu podataka da identifikuje izvor neželjenog elektromagnetnog zračenja u svojim satelitima i pronađe način da ga popravi, pre nego što problem još više izmakne kontroli.
„Čovečanstvo se očigledno približava tački preokreta u kojoj moramo da preduzmemo mere da sačuvamo naše nebo kao prozor za istraživanje univerzuma sa Zemlje. Satelitske kompanije nisu zainteresovane za proizvodnju ovog neželjenog zračenja, tako da bi njegovo minimiziranje takođe trebalo da bude prioritet u njihovom održivom svemirske politike“, kaže inženjer Federiko Di Vruno iz SKA opservatorije.
„Starlink nije jedini veliki igrač u niskoj orbiti Zemlje, ali oni imaju priliku da postave standarde ovde.
Radio astronomija nema implikacije samo na istraživanje svemira. Tehnološki napredak i otkrića napravljena za iu proučavanju kosmosa pomogli su razvoju tehnologija koje koristimo i ovde na Zemlji – od Vi-Fi i GPS-a do medicinskog snimanja. Šteta radio astronomiji bi imala implikacije koje ne možemo da predvidimo.
„Samo nam trebaju regulatori da nas podrže, a industrija da nam izađe u susret na pola puta“, kaže generalni i naučni direktor ASTRON-a Džesika Dempsi. „Bez ublažavanja, vrlo brzo će jedina sazvežđa koja ćemo videti biti ljudska.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Astronomija i astrofizika.
