Starim gumama, odbačenim šoljicama i opušcima od cigareta se nalazi veličanstveni Saguenai fjord, zaštićeno morsko područje u istočnoj Kanadi koje privlači beluge i druge kitove koji traže predah.
Litice koje su izvajali glečeri okružuju fjord koji se povezuje sa rekom Sveti Lorens, daleko od bilo kog većeg grada. Morsko utočište je dobilo zaštićeni status pre 26 godina.
„Jedna je stvar doneti zakon da to postane zaštićeno područje, ali kako onda da ga održavamo?“ rekla je kanadski biolog An-Mari Aselin pre nego što je zaronila u potrazi za smećem.
Sa svojim timom iz Plave organizacije, ona plovi bočatim vodama fjorda kako bi dokumentovala zagađenje u toj oblasti.
Cilj je dvojak: identifikovati najčešći otpad kako bi se ciljala plastika koju bi trebalo zabraniti za prodaju, i predvideti banke koje su najviše izložene riziku od zagađenja, posebno na osnovu struja, kako bi se bolje ciljale kampanje čišćenja.
Daskom za vesla, peške ili ronjenjem, Aselin i njena posada sakupljaju sve vrste otpada u zalivu sela Petit-Saguenai.
Pod žarkim vrelim suncem, Lorens Martel iz grupe je sortirao otpad po više od 100 kriterijuma, uključujući i po brendu, da bi na kraju pokušao da proizvođače smatra odgovornim za ceo životni ciklus svojih proizvoda.
„Najpopularniji nalaz je opušak cigarete, on je sveprisutan“, rekao je Martel.
Ona je istakla da jedan opušak cigarete može da kontaminira do 500 litara vode zbog hiljada hemijskih jedinjenja koje sadrži.
Za pet godina, istraživanje tima otkrilo je zabrinjavajući trend: koncentracija plastičnog otpada značajno raste bliže zalivu Svetog Lorensa i Atlantiku, „što sugeriše pomeranje otpada iz urbanih područja ka nizvodnim delovima reke“.
„Vrlo često, najmanja plastika je ona koja najviše zagađuje“, rekao je Martel.
Otpad postaje mikroplastika dok se raspada. Najčešće nevidljive golim okom, ove čestice su napravljene od polimera i drugih toksičnih jedinjenja koja variraju od pet milimetara do hiljaditog dela milimetra.
Nalaze se u celom lancu ishrane morskog života, posebno beskičmenjaka.
Plava organizacija lovi i analizira ove „stražarske vrste“ – koje se smatraju merilima zdravlja njihove okoline – tokom svake operacije čišćenja.
„Ako vaše dagnje i vaši beskičmenjaci počnu da pate, to bi mogao biti pokazatelj da zdravlje ekosistema takođe opada“, rekao je Migel Felismino sa Univerziteta Mekgil u Montrealu.
Sedeći na katamaranu, Felismino je izmerio, fotografisao i rasporedio uzorke dagnji, koje će takođe analizirati u laboratoriji kako bi proučavao efekte mikroplastike.
Koristeći domaću pumpu i nekoliko cevi postavljenih na prednjem delu čamca, takođe je sakupljao površinsku vodu i sediment sa morskog dna za svoja istraživanja
Plava organizacija želi da stvori potpunu sliku životnog ciklusa plastike u zaštićenim područjima kao što je morski park Saguenai-Saint Lavrence.
Ali da bi se zaštitili ovi ekosistemi, rešenje je „takođe da se izazovu promene u ponašanju“ kod ljudi, rekao je biolog Aselin, koji je pozvao umetnike da „podignu svest“ o situaciji.
To bi moglo uključivati pravljenje muzike od prirodnih zvukova ili stvaranje „knjiženog prevoda“ naučnih istraživanja, rekao je Aselin.
„Sa klimatskim promenama, zvučni pejzaži povezani sa određenim teritorijama će se razvijati“, rekla je jedna takva umetnica, Emilie Danilevick, pre nego što je uronila svoj hidrofon u vodu da bi snimila zvukove.
Denilevik je rekla da je njen rad „način da se sačuva trenutna zvučna memorija teritorije“.
