Šef vojnog komiteta NATO-a rekao je u subotu da Ukrajina ima čvrsto zakonsko i vojno pravo da udari duboko u Rusiju kako bi stekla borbenu prednost — odražavajući uverenja brojnih američkih saveznika — čak iako Bajdenova administracija ne želi da dozvoli Kijev će to učiniti koristeći oružje američke proizvodnje.
„Svaki narod koji je napadnut ima pravo da se brani. I to pravo se ne zaustavlja na granici vaše nacije“, rekao je adm. Rob Bauer, govoreći na kraju godišnjeg sastanka komiteta, kojem je takođe prisustvovao američki general CK Brovn, predsedavajući Združenog generalštaba.
Bauer iz Holandije je takođe dodao da nacije imaju suvereno pravo da ograniče oružje koje šalju Ukrajini. Ali, stojeći pored njega na brifingu za štampu, general-potpukovnik Karel Rehka, načelnik Generalštaba čeških oružanih snaga, jasno je stavio do znanja da njegova nacija ne postavlja takva ograničenja u pogledu naoružanja Kijevu.
„Smatramo da Ukrajinci sami treba da odluče kako će to koristiti“, rekao je Rehka.
Njihovi komentari su usledili dok američki predsednik Džo Bajden vaga da li da dozvoli Ukrajini da koristi oružje dugog dometa koje je obezbedila Amerika za udar duboko u Rusiju. I nagoveštavaju podele po tom pitanju.
Bajden se u petak sastao sa britanskim premijerom Keirom Starmerom, nakon ovonedeljne posete Kijevu od strane njihovih najviših diplomata, koji su bili pod novim pritiskom da olabave ograničenja na oružje. Američki zvaničnici upoznati sa diskusijama rekli su da veruju da je Starmer tražio Bajdenovo odobrenje da dozvoli Ukrajini da koristi britanske projektile Storm Shadov za proširene udare u Rusiji.
Možda će biti potrebno Bajdenovo odobrenje jer se komponente Storm Shadov proizvode u SAD. Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti da podele status privatnih razgovora, rekli su da veruju da će Bajden biti podložan, ali odluka još nije objavljena.
Pružanje dodatne podrške i obuke za Ukrajinu bila je ključna tema na sastanku šefova NATO-a, ali u subotu nije bilo jasno da li se raspravljalo o debati o američkim ograničenjima.
Mnoge evropske nacije su snažno podržavale Ukrajinu, delom zato što su zabrinute da li će biti sledeća žrtva osnažene Rusije.
Na otvaranju sastanka, predsednik Češke Republike Petr Pavel je široko pozvao vojne načelnike okupljene u prostoriji da budu „hrabri i otvoreni u artikulisanju vaših procena i preporuka. Što su okrugliji i mekši, to će ih politički nivo manje razumeti.
Saveznici, rekao je on, moraju „preduzeti prave korake i prave odluke da zaštite naše zemlje i naš način života“.
Vojne vođe rutinski razvijaju planove i preporuke koje se zatim šalju civilnim sekretarima odbrane NATO-a na diskusiju, a zatim liderima nacija u alijansi.
SAD dozvoljavaju Ukrajini da koristi oružje koje je obezbedila Amerika u prekograničnim napadima kako bi se suprotstavila napadima ruskih snaga. Ali to ne dozvoljava Kijevu da ispaljuje rakete dugog dometa, kao što je ATACMS, duboko u Rusiju. SAD su tvrdile da Ukrajina ima dronove koji mogu da udaraju daleko i da bi trebalo da koriste ATACMS razborito jer imaju samo ograničen broj.
Ukrajina je povećala svoje molbe prema Vašingtonu da ukine ograničenja, posebno pošto se zima nazire, a Kijev brine o ruskim dobitcima tokom hladnijih meseci.
„Želite da oslabite neprijatelja koji vas napada kako biste se borili ne samo sa strelama koje vam naiđu, već i napali strelca koji, kao što vidimo, vrlo često deluje iz same Rusije u Ukrajinu“, rekao je Bauer. „Dakle, u vojnom smislu, postoji dobar razlog da se to uradi, da se oslabi neprijatelj, da se oslabe njegove logističke linije, gorivo, municija koja dolazi na front. To je ono što želite da zaustavite, ako je ikako moguće.“
Braun je, sa svoje strane, rekao novinarima koji su putovali s njim na sastanak da američka politika o oružju dugog dometa ostaje na snazi.
Ali, dodao je, „po istom principu, ono što želimo da uradimo je – bez obzira na tu politiku – da nastavimo da činimo Ukrajinu uspešnom sa sposobnostima koje su obezbedile” SAD i druge nacije u koaliciji, kao kao i oružje koje je Kijev mogao sam da napravi.
„Dokazali su se prilično efikasnim u izgradnji letelica bez posade, u izradi dronova“, rekao je Braun novinarima koji su putovali sa njim na sastanke u Evropu.
Ministar odbrane Lojd Ostin je izneo slične stavove, tvrdeći da jedan sistem naoružanja neće odrediti uspeh u ratu.
„Postoji niz stvari koje ulaze u ukupnu jednačinu o tome da li znate da želite da pružite jednu ili drugu sposobnost“, rekao je Ostin u petak. „Nema srebrnog metka kada su u pitanju ovakve stvari.
On je takođe napomenuo da je Ukrajina već bila u stanju da udari unutar Rusije sopstvenim sistemima unutrašnje proizvodnje, uključujući dronove.
