U svetu u kojem organizovanje jednostavnog sastanka može izgledati kao čuvanje mačaka, novo istraživanje Univerziteta Case Western Reserve otkriva koliko izazovno postaje pronalaženje odgovarajućeg vremena za sastanak kako broj učesnika raste.
Studija, objavljena u European Physical Journal B, uranja u matematičku složenost ovog uobičajenog zadatka, nudeći nove uvide u to zašto se zakazivanje često čini tako nemogućim.
„Ako volite da mislite najgore o ljudima, onda bi ova studija mogla biti za vas“, rekao je istraživač Harš Mathur, profesor fizike na Koledžu umetnosti i nauke na CVRU. „Ali ovde se radi o više od Doodle anketa. Počeli smo tako što smo želeli da odgovorimo na ovo pitanje o anketama, ali se ispostavilo da priča ima više od toga.“
Istraživači su koristili matematičko modeliranje da izračunaju verovatnoću uspešnog zakazivanja sastanka na osnovu nekoliko faktora: broja učesnika (m), broja mogućih vremena sastanka (τ) i broja puta kada je svaki učesnik nedostupan (r).
Ono što su otkrili je da kako broj učesnika raste, verovatnoća zakazivanja uspešnog sastanka naglo opada.
Konkretno, verovatnoća značajno opada kada je uključeno više od pet ljudi — posebno ako dostupnost učesnika ostane dosledna.
„Hteli smo da znamo šanse“, rekao je Mathur. „Nauka o verovatnoći je zapravo počela sa ljudima koji proučavaju kockanje, ali se isto tako primenjuje i na nešto poput zakazivanja sastanaka. Naše istraživanje pokazuje da kako broj učesnika raste, broj potencijalnih vremena sastanka koji treba da se ispita eksponencijalno povećava.
„Projekat je počeo napola u šali, ali ovo eksponencijalno ponašanje privuklo je našu pažnju. Pokazalo je da je zakazivanje sastanaka težak problem, uporedo sa nekim od velikih problema u kompjuterskoj nauci.“
Zanimljivo je da su istraživači pronašli paralelu između poteškoća u zakazivanju i fizičkih pojava. Oni su primetili da kako se povećava verovatnoća da će učesnik odbiti predloženo vreme sastanka, postoji kritična tačka u kojoj verovatnoća uspešnog zakazivanja sastanka naglo opada.
To je fenomen sličan onome što je poznato kao „fazni prelazi“ u fizici, rekao je Mathur, kao što je topljenje leda u vodu.
„Matematičko razumevanje faznih prelaza je trijumf fizike“, rekao je on. „Fascinantno je kako nešto tako svakodnevno kao što je zakazivanje može odražavati složenost faznih prelaza.“
Mathur je takođe primetio šire implikacije studije, od slučajnih scenarija kao što je deljenje predjela u restoranu do složenijih okruženja poput izrade izveštaja o klimatskoj politici, gde je potreban dogovor među mnogima.
„Izgradnja konsenzusa je teška“, rekao je Mathur. „Poput faznih prelaza, ona je složena. Ali u tome je i lepota matematike — ona nam daje alate da razumemo i kvantifikujemo ove izazove.“
Mathur je rekao da studija doprinosi uvidu u složenost grupne koordinacije i donošenja odluka, sa potencijalnim primenama u različitim oblastima.
