Nova studija je otkrila da je inteligencija, u obliku opštih kognitivnih sposobnosti kao što su percepcija, razmišljanje i pamćenje, važnija nego što se do sada mislilo u predviđanju sposobnosti osobe da obavlja uobičajene zadatke pomoću računara. Studija je objavljena u Međunarodnom časopisu za proučavanje čoveka i računara u avgustu 2024.
„Naša istraživanja su prvi jasan dokaz da kognitivne sposobnosti imaju značajan, nezavisan i širok uticaj na sposobnost ljudi da koriste računar. Suprotno onome što se ranije mislilo, kognitivne sposobnosti su važne kao i prethodno iskustvo korišćenja računara“, kaže profesor sa Univerziteta Aalto Anti Oulasvirta, koji je sa svojim timom opširno proučavao interakciju čoveka i računara.
Nalazi imaju implikacije na digitalnu jednakost, kažu istraživači, jer su svakodnevni korisnički interfejsi jednostavno postali previše složeni za upotrebu. Sama praksa više nije dovoljna, a inteligencija postaje jednako kritičan faktor u predviđanju performansi u kompjuterskim zadacima.
„Jasno je da se razlike između pojedinaca ne mogu eliminisati jednostavno putem obuke; u budućnosti, korisnički interfejsi moraju biti pojednostavljeni radi jednostavnije upotrebe. Ovaj vekovni cilj je u nekom trenutku zaboravljen, a nespretno dizajnirani interfejsi postali su pokretač digitalnog jaza Ne možemo promovisati dublju i ravnopravniju upotrebu računara u društvu ako ne rešimo ovaj osnovni problem“, kaže Oulasvirta.
Istraživanje su zajednički sproveli istraživači sa Odeljenja za informatičko i komunikaciono inženjerstvo Univerziteta Aalto i Odseka za psihologiju Univerziteta u Helsinkiju.
U istraživanju su učestvovali ispitanici koji pripadaju različitim starosnim grupama. Dobili su 18 različitih zadataka, a istraživači su posmatrali kako rade. Zadaci su uključivali instalaciju softvera, navigaciju, korišćenje tabela i popunjavanje formulara.
Procena kognitivnih sposobnosti zasniva se na standardizovanoj i dobro uspostavljenoj metodi merenja na terenu. Ovo je prva studija koja meri stvarnu sposobnost korisnika da obavljaju svakodnevne zadatke na računaru, jer su se prethodne studije oslanjale na učesnike koji su sami procenjivali svoje sposobnosti putem upitnika.
„Znamo da ljudi možda imaju lažni osećaj za sopstvene sposobnosti, zbog čega je bilo važno da se izmeri koliko su zaista dobro obavili zadatke“, kaže univerzitetski predavač Vilami Salmela sa Univerziteta u Helsinkiju.
Studija je pružila mnoštvo novih informacija o najvažnijim kognitivnim sposobnostima. Dok je brzina obrade važna u kompjuterskim igricama, ona nije naglašena u svakodnevnim zadacima na računaru.
„Studija je otkrila da se posebno radna memorija, pažnja i izvršne funkcije ističu kao ključne sposobnosti. Kada koristite računar, morate odrediti redosled kojim se stvari rade i imati na umu ono što je već urađeno. Čisto matematičke ili logičke sposobnosti ne pomažu na isti način“, kaže Salmela.
Prema Oulasvirti, takođe postoje velike razlike između aplikacija i korisničkih interfejsa. „Na primer, najvažnija stvar u korišćenju programa za tabelarne proračune je praksa, dok su jezičke sposobnosti istaknute u zadacima pronalaženja informacija, a izvršne funkcije su naglašene u onlajn bankarstvu.
„Međutim, rezultati istraživanja takođe pokazuju da godine ostaju najvažniji faktor u tome koliko dobro pojedinac može da koristi aplikacije. Starijim ljudima je očigledno trebalo više vremena da završe svoje zadatke, a takođe su smatrali da su zadaci opterećujući“, kaže Salmela.
