Stručnjaci za srce kažu da bi svakome trebalo rutinski meriti nivo lipoproteina (a) ili Lp(a), barem jednom u životu, nakon istraživanja jedne od najnaseljenijih zemalja EU, Poljske, koje pokazuje koliko su uobičajeni visoki nivoi Lp (a) su u opštoj populaciji.
Nalazi dolaze iz nekoliko studija predstavljenih na Kongresu Evropskog kardiološkog društva (ESC) održanom u Londonu, UK, ove nedelje i objavljenih u Progress in Cardiovascular Disease, a takođe se pojavljuju u časopisu Archives of Medical Sciences.
LP(a) je paket masti (takođe poznat kao lipidi) i proteina (poznatog kao apolipoprotein(a)) koji prenosi masti po telu. Lp(a) je veoma lepljiv, a pokazalo se da visoki nivoi dovode do bržeg formiranja koronarnih arterija i takođe mogu da učestvuju u razvoju krvnih ugrušaka. Oni mogu izazvati srčani udar, moždani udar, srčana oboljenja i druga kardiovaskularna oboljenja. Nivo Lp(a) određuju ljudski geni, a ponekad i stanja kao što su bolest bubrega ili neaktivna štitna žlezda.
Ljudima sa preranim infarktom miokarda (srčani udar) i porodičnom hiperholesteremijom (FH), naslednim stanjem koje uzrokuje ekstremno visok nivo holesterola, nivoi Lp(a) će se češće meriti, ali to nije uobičajeno za ostatak populacije.
Procenjuje se da oko 1,5 milijardi ljudi širom sveta ima povišen nivo Lp(a), veći od 50 miligrama po jednoj desetini litra (mg/dL) krvi, ali tačne procene za većinu evropskih zemalja još uvek nedostaju. Pored toga, malo se zna o faktorima i uslovima koji bi mogli da povećaju rizik od visokog Lp(a), koji lekovi bi mogli da ga ometaju, njegovoj ulozi u komplikacijama tokom trudnoće i da li nizak nivo Lp(a) može povećati rizik od dijabetesa. .
Sada, rezultati studija tri grupe poljskih pacijenata po prvi put pokazuju da su nivoi Lp(a) pronađeni kod između 20% i 34% ljudi koji primaju preventivnu negu ili se leče od bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularni bolest, KVB). Oni takođe pokazuju da prevalencija zavisi od početnog rizika pacijenata od kardiovaskularnih bolesti.
Maciej Banach, profesor kardiologije na Medicinskom univerzitetu u Lođu, Poljska, rekao je Kongresu ESC: „Ovi rezultati pokazuju da je Lp(a) veoma rasprostranjen u Poljskoj, koja je osma najnaseljenija zemlja u EU. Oni sugerišu da Lp (a) treba meriti rutinski nego što se to dešava u ovom trenutku, jer čak šest miliona odraslih može imati visok Lp(a) od oko 38,5 miliona populacije.
„Ovo je posebno važno u Evropi, posebno u zemljama Centralne i Istočne Evrope, gde ljudi imaju tendenciju da imaju visok rizik od kardiovaskularnih bolesti, čak i pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi ili događaji. To je zbog nezdravog načina života koji uključuje pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna težina i gojaznost, kao i konzumacija alkohola i brze hrane“.
U prvoj studiji, prof. Banach i njegove kolege analizirali su podatke od 511 pacijenata (53% su bile žene) u Istraživačkom institutu Memorijalne bolnice Poljske – studija PMMHRI-Lp(a). Ovaj registar je uspostavljen 2022. godine, a istraživači su imali za cilj da razumeju karakteristike pacijenata, prevalenciju visokog nivoa Lp(a) i njegovu povezanost sa drugim faktorima rizika za KVB kod ljudi sa visokim ili veoma visokim rizikom od KVB koji su pohađali odeljenja ili klinike za kardiologiju. , endokrinologija, urođene bolesti srca, dijabetes i metaboličke bolesti.
„Pronašli smo nivoe Lp(a) od 30 mg/dL ili više kod 20% pacijenata, i nivoe od 50 mg/dL kod 28% pacijenata. Primetili smo značajne razlike u povišenim nivoima Lp(a) kod pacijenata sa porodičnom hiperholesterolemijom. , a nakon srčanog udara i kod bolesti štitaste žlezde povezan sa značajnim smanjenjem nivoa Lp(a) od oko 45%“, rekao je prof. Banach.
U drugoj studiji, studiji STAR-Lp(a), koju je vodio vanredni profesor Michal Chudzik, iz Centra za postdiplomsko medicinsko obrazovanje u Varšavi i Medicinskog univerziteta u Lođu, Poljska, istraživači su analizirali podatke od 553 pacijenta (66% su bile žene ) sa faktorima rizika za KVB, ali koji nemaju utvrđenu KVB. Oni su bili podvrgnuti koronarnoj kompjuterizovanoj tomografskoj angiografiji (CTA). Cilj je bio da se pomoću skora kalcijuma koronarne arterije (CAC) proceni odnos između povišenih nivoa Lp(a) i rizika od razvoja suženih arterija (ateroskleroze).
Prof. Banach je rekao: „Otkrili smo da se prevalenca nivoa Lp(a) kretala od 21,5% za Lp(a) od 30 mg/dL ili više, do 13,5% za Lp(a) od 50 mg/dL ili više. Prevalencija od 21,5% znači da oko šest miliona odraslih Poljaka ima povišen Lp(a).
„Takođe smo potvrdili direktnu vezu između Lp(a) i progresije ateroskleroze; za svakih 10 mg/dL povećanja Lp(a), CAC rezultat se povećava za 16 poena. Štaviše, kod onih sa Lp(a) od 50 mg/dl ili manje, šansa da se CAC skor od 0, što znači da nema znakova koronarne arterijske bolesti, bila je 2,3 puta veća nego kod onih sa povišenim nivoima Lp(a).
„Ovi rezultati potvrđuju da ako se kod pacijenta pronađu povišeni nivoi Lp(a), treba razmotriti CT skeniranje koronarnih arterija sa procenom CAC skora da bi se razumeo nivo rizika od KVB.“
U trećoj studiji, koju je Kongresu predstavio vanredni profesor Krzisztof Dirbus, iz Šleskog centra za srčane bolesti na Medicinskom univerzitetu Šleske, Katovice, Poljska, istraživači su analizirali podatke iz registra Zabrze-Lip(a)R od 2001 pacijenata. sa veoma visokim i izuzetno visokim rizikom od KVB. Želeli su da razumeju karakteristike pacijenata sa rizikom od aterosklerotične kardiovaskularne bolesti (ASCVD) i da li bi povećanje nivoa Lp(a) moglo da izazove brže nakupljanje arterija.
Otkrili su da je 27% (540 pacijenata) sa utvrđenim ASCVD imalo nivoe Lp(a) iznad 30 mg/dL; Prevalencija viših nivoa Lp(a) bila je veoma visoka kod pacijenata sa hroničnim koronarnim sindromom (32%), kod pacijenata koji su bili podvrgnuti perkutanoj koronarnoj intervenciji (32%) i kod pacijenata koji su imali prethodni srčani udar (34%).
Prof. Banach je rekao: „Pored toga, nakon dijagnoze akutnog koronarnog sindroma, povišeni nivoi Lp(a) pronađeni su kod 25% pacijenata, što bi moglo značiti da je oko 20.000 pacijenata godišnje u Poljskoj pogođeno povišenim Lp(a). pacijenata koji su imali srčani udar, pronašli smo povišene nivoe Lp(a) kod 34%. povećan rizik od drugog srčanog udara ili drugog problema sa KVB.“
doc. Prof. Dirbus je dodao: „Ovi rezultati pokazuju da 27% pacijenata koji su pod visokim rizikom i imaju ASCVD doživljavaju dodatni rizik u vezi sa povišenim nivoom Lp(a). Svaki drugi pacijent u ovoj grupi je imao hronični koronarni sindrom. Zanimljivo je da Jedan od faktora koji je značajno povezan sa povišenim nivoima Lp(a) bio je veći broj trombocita. Ovo postavlja pitanje da li ovi pacijenti treba da se leče aspirinom, što se trenutno ne preporučuje.“