Naučnici iz tima dr Lenke Maletinske razvili su obećavajuće novo jedinjenje izvedeno iz jednog od peptida koji se prirodno nalaze u mozgu. Njegova primena može da reši dva glavna zdravstvena izazova: gojaznost i Alchajmerovu bolest.
Neuropeptid CART je prvenstveno povezan sa regulacijom unosa hrane. Njegova modifikovana verzija, kreirana na Institutu za organsku hemiju i biohemiju Češke akademije nauka, pokazuje bolju stabilnost i efikasnija je.
On potiskuje apetit i štiti mozak smanjujući patogenost tau proteina, koji je povezan sa strašnom Alchajmerovom bolešću. Rezultati istraživanja objavljeni su u European Journal of Pharmacology.
Novo jedinjenje je uspešno prošlo testove i na ćelijskoj kulturi i na životinjskim modelima. Miševi koji su bili gojazni i skloni dijabetesu izgubili su na težini nakon njegove primene, a ispostavilo se i da imaju smanjenu patologiju opasnog tau proteina u mozgu, jednog od glavnih simptoma Alchajmerove bolesti.
Modifikovani molekul je efikasan u telu zahvaljujući procesu koji se zove lipidizacija. To znači da su naučnici vezali različite masne kiseline za prirodni peptid CART i otkrili da je modifikovani peptid u stanju da pređe krvno-moždanu barijeru. Ovo je ključni preduslov za pravilno delovanje leka u mozgu.
„Otkrili smo da kada se lipidizovani analog CART peptida primeni subkutano, on zatim prelazi u mozak, gde deluje suzbijanjem apetita i, ako se primenjuje duže vreme, takođe ima neuroprotektivni efekat. Stoga bi mogao da deluje u lečenje ili prevenciju neurodegenerativnih bolesti“, objašnjava prvi autor studije Vilem Šarvat.
Sam peptid CART (transkript regulisan kokainom i amfetaminom) otkrila je 1998. danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk. Pokazalo se da je peptida u izobilju u hipotalamusu i da ima relativno složenu strukturu koja sadrži tri disulfidna mosta. Međutim, za koji receptor u telu se vezuje ostaje da se utvrdi. Napori da se to sazna do sada nisu bili uspešni.
Ovo je takođe glavni cilj u pogledu glavnog autora trenutne studije sprovedene u IOCB Pragu, dr Andrea Pačesove, koja kaže: „U rukama imamo potencijalno uspešan lek protiv gojaznosti koji takođe smanjuje rizik od Alchajmerova bolest Da bismo u potpunosti razvili ovaj potencijal, moramo da znamo zašto supstanca deluje na način na koji radi.
„Ako, međutim, želimo da opišemo mehanizam njegovog delovanja, prvo moramo da dešifrujemo kako peptid dolazi do mozga. Znamo da funkcioniše. Ostaje da se identifikuju pravi receptori.“
Istraživanje peptida potencijalno korisnih u razvoju lekova protiv gojaznosti u IOCB Pragu vodi dr Maletinska. Pre nekoliko godina postigla je zaključivanje ugovora o licenciranju perspektivne supstance sa farmaceutskom kompanijom Novo Nordisk.
Ona je dugo pretpostavila da bi se anoreksigeni (smanjujući apetit) peptidi takođe mogli koristiti za prevenciju i lečenje neurodegenerativnih bolesti. „Već znamo, suprotno onome što se prvobitno pretpostavljalo, da se novi neuroni formiraju čak i u odraslom dobu. Ovaj regenerativni proces podržava nekoliko anoreksigenih peptida, koji na taj način mogu pomoći da se popravi oštećeno moždano tkivo“, kaže dr Maletinska.
„Ako se Alchajmerova bolest može rano dijagnostikovati, u fazi koja se zove blago kognitivno oštećenje, izgleda da su šanse da se izleči prilično velike.“
