Žene manje koriste alate generativne veštačke inteligencije nego muškarci.
Svetski ekonomski forum je nedavno objavio članak na ovu temu. Izveštaj je izvestio da 59% radnika muškaraca starosti između 18 i 65 godina koristi generativnu veštačku inteligenciju najmanje jednom nedeljno, u poređenju sa 51% žena. Među mladima od 18 do 25 godina, procenat muškaraca koji koriste veštačku inteligenciju je 71%, u poređenju sa 59% žena. To je razlika od 12 procentnih poena, što je prilično.
U ovoj oblasti, kao iu mnogim drugim, čašu možete videti kao polupraznu ili polupunu, u zavisnosti od toga koliko ste optimistični.
Ređe je da će žene usvojiti ovu novu tehnologiju. Ovo je zabrinjavajući nalaz jer, prema studiji Okford Economics i Cognizant, 90% poslova će biti pod uticajem generativne AI do 2032. Tačnije, između 2023. i 2032., procenat poslova sa visokim tačkama izloženosti AI bi mogao da se poveća šestostruko, sa 8% na 52%.
Izveštaj Goldman Saksa daje precizniju predstavu o ovom uticaju prema vrsti posla i polu. Kenan institut je utvrdio da je skoro 80% današnjih radnica na poslovima koji su izloženi automatizaciji putem generativne AI, u poređenju sa 58% muškaraca.
Ove poslove koje obavljaju žene koje uključuju automatizaciju neće zameniti veštačka inteligencija, sama po sebi, već ljudi koji su savladali veštačku inteligenciju. U ovom trenutku to znači muškarci. Da bi preokrenule ovaj trend, žene se pozivaju da ulože napore da redefinišu ili povećaju svoje znanje i veštine u ovoj oblasti.
Još jedan faktor daje razlog za još veću zabrinutost. Prema ekspertu za obuku na platformi Coursera, žene su nedovoljno zastupljene u razvoju veština vezanih za veštačku inteligenciju. U stvari, tri puta više muškaraca nego žena prijavljuje se za najpopularnije kurseve AI obuke na ovoj platformi.
Deo objašnjenja može biti da su, prema istraživanju koje je sproveo Cognizant, žene manje ubeđene u prednosti korišćenja veštačke inteligencije nego muškarci. Žene će manje verovati da će im generativna veštačka inteligencija omogućiti da razviju nove veštine (40% u poređenju sa 51% muškaraca), promene posao (36% u poređenju sa 44%), stvore nove mogućnosti (33% u poređenju sa 40%) ili povećati svoje prihode (35% u poređenju sa 42%).
Žene su slabo zastupljene u ovom sektoru budućnosti, navodi se u izveštaju kvebečkog Conseil du statut de la femme (Savet za status žena) pod naslovom „L’intelligence artificielle: des riskues pour l’egalite entre les femmes et les hommes “ (Veštačka inteligencija: rizici za rodnu ravnopravnost). Prema ovom dokumentu, od 45.000 profesionalnih pozicija u digitalnoj inteligenciji koje su navedene za 2021. godinu u Kvebeku, jedva 19% su popunile žene. Ovo je strašna statistika.
A tu je i pitanje niske zastupljenosti žena na visokim rukovodećim pozicijama u oblasti veštačke inteligencije. Iako već žalimo zbog činjenice da su žene generalno nedovoljno zastupljene u višem rukovodstvu u organizacijama, ovaj fenomen je očigledno još izraženiji u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, a samim tim i u veštačkoj inteligenciji.
Ali hajde da sada promenimo perspektivu. Ako identifikujemo mogućnosti povezane sa veštačkom inteligencijom u sutrašnjem svetu rada, možemo videti čašu kao pola punu.
Kao što smo ranije spomenuli, generativna AI će u narednih nekoliko godina najviše uticati na poslove žena. Ova polja će ženama ponuditi najbolje mogućnosti za karijeru ako nađemo način da zauzmemo svoje mesto u njima.
Zahvaljujući komplementarnim perspektivama i vizijama koje žene donose u ove organizacije u kojima dominiraju muškarci, žene mogu da postanu pokretači promena kako bi ove nove tehnologije bile inkluzivnije. To bismo mogli da uradimo boljim otkrivanjem pristrasnosti koje utiču na kvalitet podataka koje proizvode algoritmi ili pojačavaju diskriminaciju svojstvenu našim društvima. Ovo je dodatak mnogim drugim opšte priznatim prednostima koje veće prisustvo žena donosi organizacijama.
Ovo pozitivno čitanje situacije nije san. Zasnovan je na zaključcima studije koju su sproveli profesori Anahita Hadžibabaei, Andrea Šifauerova i Aškan Ebadi, koji primećuju jasnu promenu situacije u poslednje dve decenije.
Prema rečima profesorke Louise Lafortune, koautorice Manifesta za žene u STEM:
„Dostizanje 30% ili 50% zastupljenosti žena u nekoj oblasti ne znači da su sva druga pitanja rešena. Moramo da nastavimo da se trudimo da obezbedimo, između ostalog, dobrobit žena na STEM radnim mestima, da organizacije obezbede odgovarajuću integraciju žena i da se žene ohrabruju da preuzmu liderske uloge.
Sprovedeno je i objavljeno mnogo istraživanja o poteškoćama sa kojima se žene susreću u okruženjima u kojima dominiraju muškarci. Direktno ili indirektno, ovi članci se zalažu za inkluzivniju organizacionu kulturu koja bolje promoviše ženski talenat i napredak žena u organizacijama.
Uz podršku lidera privatnih i javnih organizacija, žene će morati da usvoje inovativne i smele strategije kako bi osigurale da im integracija veštačke inteligencije omogući da održe svoj zamah, a ne da ga ometaju, na krivudavom putu ka paritetu.
Izazovi povezani sa potencijalnom diskriminacijom svojstvenom AI imaju etički karakter koji treba dalje proučavati. Izbegavanje štetnih efekata veštačke inteligencije pomoći će da naše društvo bude pravednije.
