Da li će Vučić ponovo biti primoran na povlačenje po pitanju litijuma? Kakve su posledice eksploatacije bakra u Srbiji? O tome pišu nemački mediji.
„Ustanak protiv planova za kopanje litijuma – Nemačka kao žrtveni jarac“ – naslov je teksta koji je na svom internet-portalu objavio nemački javni servis MDR, a prenosi DW. Autor teksta Andrej Ivanji piše:
„Broj protesta i demonstranata koji se u Srbiji suprotstavljaju kopanju litijuma, podjednako je iznenadio i zaštitnike životne sredine i vladu. Dok zaštitnici životne sredine pozivaju na narodni ustanak, jer strahuju od zagađenja biblijskih razmera, vlada u eksploataciji te sirovine vidi istorijsku šansu za srpsku privredu.“
Podseća se da se „19. jula nemački kancelar Olaf Šolc pojavio u Beogradu, da bi u kratkoj poseti podržao predsednika Aleksandra Vučića u njegovoj nameri da u Srbiji kopa litijum. Posle toga je u desetinama gradova širom zemlje više hiljada gnevnih ljudi izašlo na ulice. ’Samo preko naših leševa’, vikali su. Kao i: ’Napolje iz Srbije’, ’Mi nismo nemački opitni kunići’, ’Nemačka hoće da pretvori Srbiju u svoju koloniju’, ’Izdaja’…“
„’Nemci ponovo hoće da kopaju jame po Srbiji’, urlao je jedan govornik u Šapcu – asocirajući na nemačke ratne zločine za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Čak se i jedan kukasti krst, kombinovan s fotografijom Šolca, video na protestu.“
Tema litijum žestoko je uzburkala duhove u Srbiji, jer zemlja ima velike količine tog globalno bitnog lakog metala potrebnog za baterije, piše MDR. „A Nemačkoj i Evropskoj uniji je potreban još više, kako bi bila sprovedena agenda 2030 – naposletku, Nemačka hoće da do tada napravi 15 miliona električnih automobila.“
Nije manje važno ni to što EU hoće da smanji zavisnost od kineskog litijuma, pa je to postavila sebi kao strateški cilj.
„Oba političara su naglasila da se na Srbiju ne gleda kao na izvoznika sirovine, već da će u zemlji nastati čitav proizvodni lanac – od rudnika, preko proizvodnje baterija i katoda, pa do proizvodnje električnih automobila. I da Srbi ne bi smeli da propuste tu ’istorijsku šansu’. Uloga Šolca u tom spektaklu je bila da posluži kao kredibilan garant da će priroda u tom projektu ostati netaknuta.“
„Ali, te garantije sada nisu dovoljne Srbima, koji su za vreme desetogodišnje vladavine Vučića – uz pomoć medija dovedenih na liniju – sistematski huškani protiv Zapada. Donedavno je bulevarska štampa bliska režimu iznosila teorije zavere neprijateljske prema Nemačkoj, prema kojima BND hoće da izazove haos u Srbiji da bi svrgla vlastodršca Vučića, jer on, onako nepokolebljivo hrabar kakav jeste, odbija da prizna nezavisnost Kosova i da uvede sankcije Rusiji.“
„Svi neprijatelji litijuma, svi učesnici demonstracija iz provincije, trebalo bi da 10. avgusta dođu u Beograd na velike demonstracije koje bi svima trebalo da pokažu šta Srbi misle o projektu. To bi trebalo da bude upozorenje srpskoj vladi. Borci za zaštitu životne sredine se zaklinju da će se, ako treba, boriti do samog kraja, pa i fizički braniti svoje zemljište“, piše MDR.
Nakon predstavljanja stavova jednog od takvih protivnika eksploatacije litijuma u Srbiji, Aleksandra Jovanovića Ćute, i kratke rekapitulacije događaja posle protesta 2022, Vučićevog popuštanja i uvođenja zabrane kopanja litijuma („jedinog političkog poraza srpskog vlastodršca otkako je stupio na vlast“) i anuliranja te zabrane uoči posete Šolca, autor ovako završava svoj tekst:
„Tako se sada zaštitnici životne sredine i opozicija nadaju da će pritisak ulice moći da prošire toliko da će Vučić ponovo biti primoran na povlačenje. Ali, sada su okolnosti drukčije. Vučić sada ima Nemačku, EU i SAD na svojoj strani. Predstavnici vlade već su najavili šta će se desiti ako neko ovaj put pokuša da blokira međunarodnu saobraćajnu žilu-kucavicu: na osnovu zakonskih propisa biće sprečen policijskom silom – kao i u svakoj evropskoj demokratskoj zemlji.“
Dnevnik Zidojče cajtung objavio je veliku reportažu iz Srbije. Naslov glasi: „Ovo je naša zemlja i hoćemo da je zadržimo!“ a ispod njega je objašnjenje o čemu se radi: „Na istoku Srbije jedna kineska firma kopa bakar, za teškim posledicama po prirodu i ljude. Ali, i pored lošeg primera, EU i Nemačka hoće da uskoro kopaju litijum u Jadarskoj dolini“.
Autor članka Florijan Hasel počinje reportažu u Krivelju i Šarbanovcu. Jedna meštanka mu pokazuje tunel za odvod rečne vode koji je dve godine gradila kineska firma Ziđin. Još uvek se dovršava brana i preusmerava rečni tok, što rade kineski radnici. Jedan penzionisani inženjer objašnjava autoru da je „Problem u tome što je čitav projekat netransparentan. Svi radovi se izvode bez plana o uređenju prostora, bez ekološkog testiranja i bez ikakvog učešća nas kao stanovnika sela“. Autor dodaje: „I beogradski institut za zaštitu životne sredine Reri kao i holandska grupa građana Just Finance žale se da nema odgovarajućih ekspertiza.“
„Ne samo reka, već i čitavo selo Krivelj se našlo Ziđinu na putu. Kineska državna firma je ovde na jugoistoku Srbije pre pet i po godina preuzela rudnik bakra i proširila ga toliko da će Krivlej uskoro biti prošlost. Selo, čiji stanovnici – poput onih u drugim pogođenim selima – i pored višegodišnjih razgovora ne znaju šta će biti sa njima.“
Sledi priča o borskom rudarskom basenu gde su „pre 130 godina otkrivene jedne od najvećih rezervi bakra u Evropi“. Autor navodi da su početkom 80-ih počela izmeštanja lokalnih domaćinstava na brda oko Bora, što je uspelo bez većih problema, ali i dodaje da tada niko nije očekivao da će se rudnik i dalje širiti.
„No, krajem 2018. je Srbija potpisala ugovor sa kineskom državnom firmom Ziđin majning. Ona je za 350 miliona dolara preuzela gotovo 63 procenta rudarsko-topioničarskog basena Bor koji je bio upropašćen nepotizmom i korupcijom. Firma je preimenovana u Ziđin koper Bor (Zijin Copper Bor) i do 2023. je učetvorostručila kopanje bakra – zajedno sa drugim rudnikom u Majdanpeku – na 240.000 tona. Ziđin prenosi da bi u budućnosti trebalo da se kopa 450.000 tona.“
„Metode kineske firme su sporne, baš kao i postupak srpske države koja još uvek ima svoj udeo u preduzeću. Nakon njihovog preuzimanja rudnika, emisija štetnih materija je 2019. i 2020. godine eksplodirala preko svih dozvoljenih limita. Vetar prašinu s otrovnog otpada pod vedrim nebom nosi u Krivelj i Bor.“
„Globalna alijansa za zdravlje i zagađenje (GAHP) je 2020. proglasila Srbiju za najzagađeniju zemlju Evrope, a Bor je tu na prvom mestu (…) I lokalne reke su zagađene daleko iznad dozvoljenog. Izveštaj Ministarstva zdravlja i državnog Instituta za zdravlje Batut o Boru je ispao tako strašan da su ga vlasti godinama držale u tajnosti.“
Autor opisuje probleme lokalnog stanovništva čije kuće i zemljišta ometaju širenje rudnika. Na te ljude se vrši pritisak, a istovremeno im je kao mesto za preseljenje ponuđen obližnji Šarbanovac. Njegovi meštani, međutim, nisu imali pojma da polja koja im pripadaju treba da posluže kao zemljišta za preseljene meštane Krivelja. Nastalo je mučno natezanje između meštana Krivelja, Šarbanovca i vlasti, natezanje koje traje i danas. Šarbanovčani ne žele da ustupe – ni da prodaju – svoju zemlju.
Međutim, „posle donošenja jednog pravno spornog zakona 2015, u Srbiji je lako oduzeti nekome zemljište ako to služi javnom interesu. Tako su u Beogradu privatni vlasnici ostali bez svog zemljišta zbog spornog projekta ’Beograd na vodi’ i prema jednom izveštaju o stanju ljudskih prava obeštećeni sumama koje su bile daleklo ispod tržišne vrednosti zemljišta.“
„I u slučaju Krivelja, plan Ministarstava, grada Bora i Ziđina, predviđa da se meštani rasele i da im se zemljište oduzme pre svega zbog javnog interesa“, piše nemački list Zidojče cajtung.
