Prečesto dozvoljavamo mislima drugih da vode naše postupke, dok u stvarnosti ključ srećnog života leži u fokusiranju uglavnom na sebe.
Tanka je linija između vrednovanja mišljenja drugih ljudi i dopuštanja njima da diktiraju vaš život. Međutim, put do nebrige o tome šta drugi misle nije pravi put, već proces samootkrivanja, samoprihvatanja i samooslobođenja, piše Hack Spirit.
Ovih pet koraka bi mogli da vam pomogne da odredite prioritet sopstvenog mišljenja i sebe stavite na prvo mesto, kažu psiholozi .
Svi želimo da se uklopimo. To je deo naše ljudske prirode, ali ponekad naša želja da se uklopimo može nas navesti da donosimo odluke na osnovu onoga što drugi misle.
Prvi korak na ovom putu ličnog ispunjenja i življenja života po sopstvenim pravilima je prihvatanje sopstvene individualnosti, jer različitost uopšte nije neželjena karakteristika.
Svesnost je moćno sredstvo za oslobađanje težine mišljenja drugih ljudi. Radi se o tome da budete prisutni u trenutku, da priznate svoja osećanja i prihvatite ih bez osuđivanja, ali to nije uvek lako postići.
Mnogi od nas provode dane na autopilotu, ne obraćajući pažnju na to šta osećamo i zašto. Vežbanjem svesnosti možete početi da razlikujete sopstvene misli od spoljašnje buke. Osećaj je oslobađajući – kao da konačno možete da dišete nakon predugog boravka pod vodom.
Ovo može zvučati kontraintuitivno, ali je zapravo oslobađajuće. Činjenica je da se nećete svideti svima, bez obzira šta radite ili kako se ponašate. I to je u redu.
Pokušaj da dobijete svačije odobravanje je izgubljena bitka. Umesto toga, usredsredite se na to da budete verni sebi, da negujete smislene odnose i održavate sopstveno samopoštovanje.
Samopouzdanje igra ključnu ulogu u nebrizi šta drugi misle. Kada imate poverenja u svoje sposobnosti i odluke, mišljenja drugih postaju manje uticajna.
Izgradnja samopouzdanja se ne dešava preko noći, već zahteva dosledan trud, ljubav prema sebi i pozitivan razgovor sa sobom.
Zadržavanje kritika iz prošlosti može biti glavna prepreka na ovom putu – to je kao da nosite tešku torbu koja vas opterećuje, sprečavajući vas da slobodno krenete napred.
Moramo da shvatimo da je kritika iz prošlosti upravo tu – u prošlosti. Ne definiše ko smo sada ili ko ćemo postati u budućnosti. Korisna strategija je vežbanje opraštanja, ali to ne znači da morate da zaboravite šta je rečeno ili učinjeno, već da se oslobodite pritiska koji vas sputava, prenosi Sensa.hr.
