Zemlja je u nedelju postala najtopliji dan koji su ljudi ikada izmerili, što je još jedan toplotni rekord oboren u poslednjih nekoliko godina, saopštila je evropska klimatska služba Kopernikus u utorak.
Kopernikovi preliminarni podaci pokazuju da je globalna prosečna temperatura u nedelju iznosila 17,09 stepeni Celzijusa, što je nadmašilo rekord postavljen prošle godine 6. jula 2023. za 0,01 stepen Celzijusa. I nedeljni i prošlogodišnji rekord brišu prethodni rekord od 16,8 stepeni Celzijusa, koji je i sam bio star samo nekoliko godina, postavljen 2016.
Bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, rekordi ne bi bili rušeni ni izbliza tako često, a novi hladni rekordi bi se postavljali jednako često kao vrući.
„Ono što je zaista zapanjujuće je kolika je razlika između temperature u poslednjih 13 meseci i prethodnih temperaturnih rekorda“, rekao je direktor Kopernija Karlo Buontempo u izjavi. „Sada smo na zaista neistraženoj teritoriji i kako klima nastavlja da se zagreva, sigurno ćemo videti da se novi rekordi obaraju u narednim mesecima i godinama.”
Iako je 2024. bila izuzetno topla, ono što je nedelju izbacilo na novu teritoriju bilo je mnogo toplije od uobičajene antarktičke zime, prema Koperniku. Ista stvar se dešavala na južnom kontinentu prošle godine kada je rekord postavljen početkom jula.
Ali u nedelju nije bio samo topliji Antarktik. Unutrašnjost Kalifornije zapečena trocifrenom toplotom Farenhajta, što je zakomplikovalo više od dva desetina požara na zapadu SAD. U isto vreme, Evropa je propala kroz sopstveni smrtonosni toplotni talas.“
„To je svakako zabrinjavajući znak koji dolazi nakon 13 uzastopnih meseci postavljanja rekorda“, rekao je klimatolog sa Berklija Zeke Hausfater, koji sada procenjuje da postoji 92 odsto šanse da će 2024. biti najtoplija godina u istoriji.“
Jul je generalno najtopliji mesec u godini na globalnom nivou, uglavnom zato što ima više zemlje na severnoj hemisferi, tako da sezonski obrasci tamo utiču na globalne temperature.
Kopernikovi zapisi sežu do 1940. godine, ali druga globalna merenja vlada Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva sežu još dalje, do 1880. Mnogi naučnici, uzimajući to u obzir zajedno sa prstenovima drveća i jezgrom leda, kažu da su prošlogodišnji rekordi bili najtopliji planeta je za oko 120.000 godina. Sada je prvih šest meseci 2024. čak i one prekršilo.
Naučnici za preteranu toplotu najviše krive klimatske promene usled sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa i stočarsku poljoprivredu. Ostali faktori uključuju prirodno El Nino zagrevanje centralnog Tihog okeana, koje je od tada završeno. Smanjeno zagađenje morskog goriva i verovatno podmorska vulkanska erupcija takođe izazivaju dodatnu toplotu, ali to nije toliko važno kao gasovi staklene bašte koji zadržavaju toplotu, rekli su.
Pošto će El Nino verovatno uskoro biti zamenjen La Ninom koja se hladi, Hausfater je rekao da bi bio iznenađen ako bi 2024. videli još mesečnih rekorda, ali je vruć početak godine i dalje verovatno dovoljan da bude toplije nego prošle godine.
Naravno da je nedeljni rezultat primetan, ali „ono zbog čega vam očne jabučice zaista iskaču” je to kako su poslednjih nekoliko godina bile mnogo toplije od prethodnih, rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta Severni Ilinois Viktor Gensini, koji nije bio deo tima Kopernika. . „To je svakako otisak klimatskih promena.“
Klimatičar sa Univerziteta u Pensilvaniji Majkl Man rekao je da je razlika između ovogodišnje i prošlogodišnje visoke ocene toliko mala i toliko preliminarna da je iznenađen što to promoviše evropska klimatska agencija.
„Zaista nikada ne bi trebalo da upoređujemo apsolutne temperature za pojedinačne dane“, rekao je Man u e-poruci.
Da, to je mala razlika, rekao je Gensini u intervjuu, ali prošlo je više od 30.500 dana otkako su podaci Kopernika počeli 1940. godine, a ovo je najtoplije od svih njih.
„Ono što je važno je ovo“, rekao je klimatski naučnik sa Teksaškog univerziteta A&M Endrju Desler. „Zagrevanje će se nastaviti sve dok izbacujemo gasove staklene bašte u atmosferu i imamo tehnologiju da to u velikoj meri prestanemo da radimo danas. Ono što nam nedostaje je politička volja.”
