Svet sve više zavisi od digitalne povezanosti koja tiho i nevidljivo radi u pozadini. Međutim, jedno neispravno ažuriranje softvera uništilo je polovinu interneta 19. jula, služeći kao oštar podsetnik na našu ranjivost na tehnološke kvarove.
Globalni IT prekid izazvan neispravnim ažuriranjem softvera koje je obezbedila firma za sajber bezbednost CrowdStrike imao je katastrofalan uticaj na avio-kompanije, medijske kuće, banke i prodavce širom sveta, posebno na preduzeća koja koriste Microsoft Windows operativne sisteme. Incident je opisan kao „najveći IT prekid u istoriji“.
Sve je počelo kašnjenjima na aerodromima, što je preraslo u široko rasprostranjeno otkazivanje letova. Poremećaji u sistemima avio-kompanija ne remete samo raspored letova, već utiču i na globalne lance snabdevanja koji se oslanjaju na vazdušni teret. Prekinuti su prenosi na brojnim TV i radio stanicama, a rad u supermarketima i bankama je zaustavljen.
Preliminarne analize sugerišu da je haos proizašao iz ažuriranja CrowdStrike-ovog Falcon Sensor bezbednosnog softvera koji je primenjen na Windows operativne sisteme. Radnici u kompanijama koje koriste CrowdStrike suočili su se sa „plavim ekranom smrti“ kada su pokušali da se prijave.
Ovaj incident otkriva skrivenu mrežu zavisnosti koja održava naše digitalno društvo i ekonomiju. Takođe naglašava geopolitičke dimenzije ovih zavisnosti. Zemlje sa jakim vezama sa Microsoftom i CrowdStrikeom osetile su najveći uticaj, dok su preduzeća u zemljama poput Kine, sa relativno izolovanom i kontrolisanom IT infrastrukturom, manje pogođena.
Kina i druge zemlje aktivno razvijaju sopstvene mere sajber bezbednosti i digitalne infrastrukture, što je možda ublažilo posledice ovog incidenta. Fokus Kine na korišćenje domaće tehnologije i smanjenje zavisnosti od strane tehnologije takođe je mogao doprineti manjem uticaju na njihove sisteme.
Incident služi kao oštar podsetnik da se tehnološke zavisnosti mogu pretvoriti u geopolitičku ranjivost. Državni organi sve više moraju da razmotre ne samo ekonomske već i strateške i geopolitičke implikacije svojih IT saveza.
Iako je primarni problem identifikovan i navodno otklonjen, predstojeći proces oporavka pokazuje značajne izazove u obnavljanju kontinuiteta usluga unutar složenih, međusobno povezanih digitalnih ekosistema. Posebno je iznenađujuće što postepeno uvođenje softvera nije primenjeno, razotkrivajući krhkost sistema za koje su mnogi pretpostavljali da su robusni.
Epizoda je istakla strateške rizike oslanjanja na jedan izvor tehnologije. Ovaj globalni prekid pokazao je koliko je važno imati različite tehnološke saveze za unapređenje nacionalne bezbednosti i ekonomske stabilnosti, izazivajući zabrinutost zbog potencijala neprijateljskih država da iskoriste takve ranjivosti.
Ovaj incident će dodati novi nivo hitnosti međunarodnoj saradnji u oblasti sajber bezbednosti i političkim intervencijama. Kako usluge počinju da se stabilizuju, ovaj prekid bi trebalo da služi kao poziv za buđenje IT profesionalaca, poslovnih lidera i kreatora politike.
Postoji hitna potreba za ponovnim procenjivanjem i preispitivanjem strategija sajber bezbednosti i praksi upravljanja IT. Poboljšanje otpornosti sistema da bi izdržali poremećaje velikih razmera mora biti prioritet.
Incident pokazuje da, ako jedna softverska greška može oboriti avio-kompanije, banke, trgovce na malo, medijske kuće i još mnogo toga širom sveta, naši sistemi možda nisu spremni za veštačku inteligenciju. Možda bi trebalo više ulagati u poboljšanje pouzdanosti softvera i metodologije, umesto da žurimo sa chatbotovima. Neregulisana industrija veštačke inteligencije može biti recept za katastrofu, posebno u svetu sa rastućim geopolitičkim tenzijama.
Iako je važno prihvatiti nove tehnologije kao što su veštačka inteligencija i blockchain, osnovne prakse upravljanja i održavanja IT-a moraju biti jake i pouzdane. Lekcije naučene iz ovog incidenta nesumnjivo će uticati na buduće strategije razvoja IT infrastrukture i upravljanja krizama.
