Nova kamera bi mogla da spreči kompanije da prikupljaju sramotne i prepoznatljive fotografije i video zapise sa uređaja kao što su kamere za pametne kuće i robotski usisivači. Zove se PrivacyLens i napravili su ga inženjeri Univerziteta u Mičigenu.
Nalazi su objavljeni u časopisu Zbornik radova o tehnologijama za poboljšanje privatnosti.
PrivacyLens koristi i standardnu video kameru i kameru sa senzorom toplote da bi uočio ljude na slikama na osnovu njihove telesne temperature. Ličnost osobe je tada potpuno zamenjena generičkom figurom štapa, čiji pokreti odražavaju pokrete osobe za koju se zalaže. Precizno animirana štapićasta figura omogućava uređaju koji se oslanja na kameru da nastavi da funkcioniše bez otkrivanja identiteta osobe koju kamera vidi.
Ta dodatna anonimnost mogla bi da spreči da privatni trenuci procure na internet, što je sve češće u današnjem svetu prepunom uređaja opremljenih kamerom koji prikupljaju i otpremaju informacije.
2020. godine na jednom onlajn forumu pojavila se fotografija osobe u toaletu. Osoba nije shvatila da je njihov iRobot Roomba zalutao u kupatilo i da su sve njegove fotografije poslate na server u oblaku start-up kompanije. Odatle se pristupalo fotografijama i delilo ih na grupama društvenih medija, prema istrazi MIT Technologi Reviev-a.
„Većina potrošača ne razmišlja o tome šta se dešava sa podacima koje prikupljaju njihovi omiljeni pametni kućni uređaji. U većini slučajeva, sirovi zvuk, slike i video snimci se emituju sa ovih uređaja na servere proizvođača u oblaku, bez obzira da li podaci su zapravo potrebni za krajnju aplikaciju“, rekao je Alanson Sample, vanredni profesor računarstva i inženjerstva U-M i odgovarajući autor studije koja opisuje uređaj.
„Pametni uređaj koji uklanja lične informacije pre nego što se osetljivi podaci pošalju na privatne servere biće daleko bezbedniji proizvod od onoga što trenutno imamo.
Neobrađene fotografije se nikada ne čuvaju nigde na uređaju ili u oblaku, potpuno eliminišući pristup neobrađenim slikama. Sa ovim nivoom zaštite privatnosti, inženjerski tim se nada da će pacijentima olakšati korišćenje kamera za praćenje hroničnih zdravstvenih stanja i kondicije kod kuće.
„Kamere pružaju bogate informacije za praćenje zdravlja. Mogle bi da pomognu u praćenju navika vežbanja i drugih aktivnosti u svakodnevnom životu ili da pozovu pomoć kada starija osoba padne“, rekao je Jaša Iravantči, doktorant računarskih nauka i inženjeringa koji će predstaviti PrivacyLens u julu 18 u 16.30 časova BST sesija simpozijuma o tehnologijama za poboljšanje privatnosti u Bristolu, UK
„Ali ovo predstavlja etičku dilemu za ljude koji bi imali koristi od ove tehnologije. Bez ublažavanja privatnosti, predstavljamo situaciju u kojoj moraju da odvaže odustajanje od svoje privatnosti u zamenu za dobru hroničnu negu. Ovaj uređaj bi nam mogao omogućiti da dobijemo vredne medicinske podatke dok očuvanje privatnosti pacijenata“.
Zamena pacijenata figurama od štapa pomaže im da im bude udobnije da imaju kameru čak i u najprivatnijim delovima kuće, prema početnoj anketi od 15 učesnika. Tim je u uređaj ugradio kliznu skalu privatnosti koja omogućava korisnicima da kontrolišu koliko je njihovih lica i tela cenzurisano.
„Naša anketa je sugerisala da se ljudi mogu osećati prijatno samo zamagljujući svoje lice kada su u kuhinji, ali u drugim delovima kuće možda žele da im se celo telo ukloni sa slike“, rekao je Sempl. „Želimo da damo ljudima kontrolu nad njihovim privatnim informacijama i ko ima pristup njima.
Uređaj ne samo da bi mogao da učini pacijentima ugodnijim za hronično praćenje zdravlja, već bi takođe mogao pomoći u zaštiti privatnosti u javnim prostorima. Proizvođači vozila bi potencijalno mogli da koriste PrivacyLens kako bi sprečili da se njihova autonomna vozila koriste kao dronovi za nadzor, a kompanije koje koriste kamere za prikupljanje podataka na otvorenom mogu smatrati da je uređaj koristan za poštovanje zakona o privatnosti.
„Postoji širok spektar zadataka gde želimo da znamo kada su ljudi prisutni i šta rade, ali otkrivanje njihovog identiteta nije od pomoći u obavljanju zadatka. Pa zašto onda rizikovati?“ Iravantchi je rekao.
