Nova studija istraživača sa Odeljenja za psihologiju na Hebrejskom univerzitetu, objavljena u časopisu JMIR Mental Health, istražila je ulogu veštačke inteligencije (AI) u terapiji mentalnog zdravlja. Fokus njihovog istraživanja bila je analiza interakcija vođenih veštačkom inteligencijom i ljudskog dodira u terapijskim okruženjima, istražujući kada bi veštačka inteligencija mogla zameniti ljudske terapeute, a kada ljudska veza ostaje nezamenljiva.
Tim predvođen profesorom Anatom Perijem detaljno je proučio različite aspekte empatije, upoređujući sposobnosti empatije kod ljudi i veštačke inteligencije. Autori su istražili kako se veštačka inteligencija može uklopiti u terapijske potrebe u odnosu na ljudske sposobnosti, uzimajući u obzir različite metode terapije i individualne ciljeve pacijenata.
Studija naglašava važnost empatije u terapiji, ističući da, iako veštačka inteligencija može imitirati empatijske interakcije i ponekad stvoriti iluziju razumevanja koja nadmašuje ljudske mogućnosti, nedostaje joj sposobnost stvarnog emocionalnog povezivanja, što je ključno za pružanje prave brige.
Profesor Peri ističe suštinu njihovih nalaza, navodeći: „Iako veštačka inteligencija može pružiti odgovore koji se čine empatički tačni, prava empatija uključuje emocionalno angažovanje i iskazivanje istinske brige, što veštačka inteligencija jednostavno ne može pružiti. Naša studija istražuje granicu ovog fenomena kako bismo bolje razumeli kada veštačka inteligencija može biti korisna, a kada ne.“
Istraživanje predlaže novi hibridni terapijski model u kojem veštačka inteligencija podržava, ali ne zamenjuje ljudske terapeute. Ovaj model sugeriše da veštačka inteligencija može efikasno obavljati zadatke poput početnog prijema pacijenata i rutinskih evaluacija, pa čak i pružati pomoć u određenim metodama lečenja. Ipak, naglašava se da ljudski terapeuti treba da budu prisutni u situacijama koje zahtevaju duboku empatiju i saosećanje, kako bi terapija ostala bazirana na pravoj ljudskoj interakciji.
Ova studija prati nove trendove u oblasti terapije mentalnog zdravlja, gde se tehnologija sve više integriše u tradicionalne terapeutske prakse. Postojeći modeli, poput kombinovanja kognitivno-bihevioralne terapije sa alatima vođenim veštačkom inteligencijom, pokazali su se obećavajućim u poboljšanju pristupačnosti i efikasnosti terapije. Na primer, aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji mogu pružati realno vremenske povratne informacije i personalizovane preporuke, dopunjujući ulogu terapeuta i omogućavajući efikasnije planove lečenja.
Iako veliki deo istraživanja ostaje u teorijskoj sferi, postavlja se pitanja od vitalnog značaja za budućnost terapije mentalnog zdravlja. Tim istraživača poziva stručnjake iz industrije koji razvijaju aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji za mentalno zdravlje i akademske istraživače da razmotre ove uvide i važnost očuvanja ljudskih elemenata u terapiji.
Ovi teorijski radovi služe kao podsetnik na potrebu pažljivog procenjivanja upotrebe veštačke inteligencije u terapiji mentalnog zdravlja, balansirajući tehnološke inovacije sa suštinskim ljudskim vezama koje su ključne za efikasne terapijske odnose.
Peri je autor ove studije, koja predstavlja njegov treći rad na ovu temu, nakon objavljivanja u časopisu Nature Human Behavior prošle godine i u časopisu Nature Machine Intelligence sa timom interdisciplinarnih naučnika prošlog meseca.
