Nedovoljna zastupljenost klimatski najugroženijih zemalja sa najvišim stopama gladi u istraživanju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zahteva hitne mere i povećana ulaganja, pokazuje nova studija. Izveštaj „Stanje polja za istraživanje poljoprivredno-prehrambenih sistema“ otkriva da samo jedan od osam istraživačkih radova vode naučnici iz 81 najsiromašnije zemlje.
Autori iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Međunarodnog instituta za istraživanje politike hrane (IFPRI) i Međuameričkog instituta za saradnju u poljoprivredi (IICA) otkrili su da mnoge zemlje imaju bazu dokaza sa manje od 1.000 članaka. Studija, koja je koristila veštačku inteligenciju za analizu 6,3 miliona naučnih naslova, sažetaka i metapodataka od 2010. do 2023. godine, predstavlja ključne nalaze koji mogu oblikovati buduće istraživačke programe za veću bezbednost hrane.
Izveštaj poziva na povećanje finansiranja za podršku originalnim istraživačkim naporima u najsiromašnijim zemljama sveta, sa posebnim fokusom na regione najosetljivije na klimatske promene i glad. Naučnici takođe predlažu veće uključivanje participativnih praksi koje uključuju ženske perspektive u istraživanje poljoprivrede, kao i jačanje angažovanja u putevima ishoda i intervencijama za veću saradnju u rešavanju poljoprivrednih izazova.
Profesor Jaron Porciello, direktor Juno Evidence Alliance i glavni autor izveštaja, rekao je: „Ovaj izveštaj usklađuje naučna istraživanja sa imperativima politike, fokusirajući se na ishode i intervencije koje usmeravaju inkluzivni i pravičan razvoj u sistemima ishrane kroz zemlje sa niskim i srednjim prihodima“.
Studija pokazuje da su se istraživačke publikacije u oblasti poljoprivrede i prehrambenih sistema povećale za više od 60% u protekloj deceniji, sa preko 35.000 časopisa i tehničkih izveštaja samo u oblasti poljoprivrede. Ipak, dominacija zemalja poput Kine, SAD, Brazila i Indije u ovim publikacijama naglašava potrebu za pojačanim fokusom na regione sa nesrazmerno nižim rezultatima istraživanja.
Nepodudarnosti u istraživanjima useva, gde žitarice dobijaju 40% više pažnje nego voće i povrće, predstavljaju potencijalno propuštene prilike za rešavanje ključnih ishoda kroz intervencije, posebno u promovisanju rodne ravnopravnosti, boljih prehrambenih ishoda i održivih poljoprivrednih praksi. Profesor Porciello ističe da je ključno sintetizovati naučna istraživanja u praktične dokaze za efikasnije kreiranje politika.
Izveštaj takođe naglašava potrebu za ulaganjima u inicijative koje promovišu diversifikaciju useva radi poboljšanja sigurnosti hrane i održivosti poljoprivrede, kao i za visokokvalitetnim istraživanjem koje povezuje percepciju farmera o klimatskim promenama sa savetodavnim uslugama koje se mogu primeniti.
