Jednom godišnje, muslimanski hodočasnici koji dolaze u Saudijsku Arabiju ujedine se u nizu verskih rituala i bogosluženja dok obavljaju hadž, jedan od stubova islama. Dok ispunjavaju religioznu obavezu, uranjaju se u ono što za njih može biti duhovno iskustvo celog života i prilika da traže Božji oproštaj i brisanje prošlih grehova.
Hadž je godišnje islamsko hodočašće u Meku u Saudijskoj Arabiji koje je potrebno jednom u životu svakom muslimanu koji to može da priušti i fizički je u stanju da ga obavi. Neki muslimani putuju više puta.
Hadž je jedan od pet stubova islama, pored ispovedanja vere, molitve, milostinje i posta.
Hadž se dešava jednom godišnje tokom islamskog lunarnog meseca zul-hidže, 12. i poslednjeg meseca islamske kalendarske godine. Ove godine, hadž će se održati ovog meseca.
Za hodočasnike, obavljanje hadža ispunjava versku obavezu, ali je za mnoge i duboko duhovno iskustvo života. To se vidi kao šansa da se traži Božji oproštaj za prošle grehe, da se približimo Bogu i da idemo stopama proroka.
Zajednički, hadž ujedinjuje muslimane različitih rasa, etničkih grupa, jezika i ekonomskih klasa iz celog sveta u vršenju verskih rituala i dela obožavanja Boga u isto vreme i na istom mestu. To kod mnogih ostavlja osećaj jedinstva, povezanosti, poniznosti i jednakosti. Hodočasnici se takođe pojavljuju sa svojim ličnim pozivima, željama i iskustvima.
Mnogi hodočasnici sa sobom nose molitvene molbe porodice i prijatelja koje bi želeli da im se izreknu u njihovo ime.
Neki provode godine nadajući se i moleći se da će jednog dana obaviti hadž ili štedeći novac i čekajući dozvolu da krenu na put.
U 2019, skoro 2,5 miliona muslimana je obavilo hadž pre nego što je pandemija koronavirusa poremetila verska i druga okupljanja širom sveta i uzela danak u islamskom hodočašću. Prošlogodišnji hadž je bio prvi koji je održan bez ograničenja COVID-19 od početka pandemije 2020. godine.
Uoči putovanja, pripreme mogu uključivati pakovanje raznih potrepština za fizički zahtevno putovanje, traženje saveta od onih koji su već obavili hodočašće, prisustvovanje predavanjima ili konzumiranje drugog obrazovnog materijala o tome kako pravilno obaviti niz hadžskih rituala, kao i duhovno spremajući se.
Povremeno, hodočasnici se hrabre na intenzivnoj vrućini ili drugim izazovnim uslovima tokom hodočašća.
Hodočasnici imaju nameru da obave hadž i ulaze u stanje „ihram“. Biti u ihramu podrazumeva poštovanje određenih pravila i zabrana. Na primer, muškarci ne smeju da nose redovnu sašivenu ili ušivenu odeću koja okružuje telo, kao što su košulje, tokom ihrama; umesto toga postoje jednostavne ihramske odeće za muškarce. Naučnici kažu da je namera da se odbace luksuz i taština, odbace simboli svetskog statusa i da se hodočasnik uroni u poniznost i odanost Bogu.
Duhovni vrhunac hadža za mnoge je stajanje na ravnici Arafat, gde hodočasnici slave Boga, mole za oprost i mole se.
Ostali rituali uključuju izvođenje „tavafa“, obilazak ili kruženje oko Kabe u Meki sedam puta u smeru suprotnom od kazaljke na satu.
Muslimani ne obožavaju Kabu, strukturu u obliku kocke koju smatraju metaforičkom Božjom kućom; to je centralna tačka sa kojom se pobožni muslimani suočavaju tokom svojih svakodnevnih molitvi sa bilo kog mesta u svetu.
Hodočasnici prate i put Hagare, ili Hadžar, žene proroka Ibrahima, Abrahama do Jevreja i hrišćana, za koju muslimani veruju da je sedam puta trčala između dva brda tražeći vodu za svog sina.
Između ostalih rituala, hodočasnici bacaju kamenčiće u simbolično kamenovanje đavola.
Kurban-bajram ili „Praznik žrtve“ je islamski praznik koji počinje 10. dana islamskog lunarnog mjeseca zul-hidže, tokom hadža.
Proslavljan od strane muslimana širom sveta, Kurban-bajram obeležava prorok Ibrahimov test vere i njegove spremnosti da žrtvuje svog sina kao čin potčinjavanja Bogu. Za vreme praznika muslimani kolju ovce ili goveda i dele malo mesa sirotinji.
