Flamanske nacionalističke partije dominirale su na opštim izborima u Belgiji u nedelju, pošto je liberalna stranka premijera Aleksandra De Krua doživela udarac, a sada se naziru teški pregovori o koaliciji za formiranje nove vlade.
Uprkos anketama koje predviđaju da će krajnje desničarska, antiimigraciona partija Vlaams Belang postati glavna politička snaga u zemlji sa 11,5 miliona stanovnika, desničarska nacionalistička Nova flamanska alijansa (N-VA) zadržala je svoje prvo mesto, sa očekivanim 22% glasova, prema privremenim rezultatima Ministarstva unutrašnjih poslova.
Vlaams Belang je na drugom mestu, sa udelom od 17,5%, ispred Socijalističke partije Voruit, koja je osvojila oko 10,5% glasova.
De Kroova partija je osvojila manje od 7% glasova, znatno zaostajajući za krajnjom levicom.
Belgijski birači vratili su se na nacionalna birališta u nedelju, u vezi sa glasanjem u Evropskoj uniji i izborima za regionalne komore.
Nedeljni rezultati će rezultirati složenim pregovorima u zemlji podeljenoj jezikom i dubokim regionalnim identitetima. Belgija je podeljena po lingvističkim linijama, sa frankofonom Valonijom na jugu i Flandijom koja govori holandski na severu, a vlade se uvek formiraju koalicijama sačinjenim od stranaka iz oba regiona.
Vlaams Belang je do sada bio blokiran da uđe u vlade jer su mejnstrim stranke obećale da će ga isključiti iz vlasti u skladu sa doktrinom „kordon sanitaire“ koja se odnosi na zaštitnu barijeru postavljenu da bi se zaustavilo širenje zaraznih bolesti.
De Croo je zadužen za koalicionu vladu od sedam stranaka koja je formirana nakon skoro 18 meseci razgovora nakon prethodnih izbora pre pet godina. Čekanje je bilo još duže nakon glasanja 2010. kada je zemlji bio potreban 541 dan da formira vladu, što je i dalje svetski rekord.
Pošto je više od osam miliona Belgijanaca izašlo na birališta po toplom i sunčanom danu, birači su ponekad morali satima da čekaju u redu pre nego što su mogli da glasaju u Briselu, glavnom gradu zemlje.
Kako se neki ljudi bore da se izbore sa vrućim vremenom, Crveni krst je navodno pomogao i podelio flaše vode.
Bilo je i izveštaja o nepravilnostima, jer su pojedini maloletni birači kojima je bilo dozvoljeno da glasaju samo na evropskim izborima uspeli da glasaju i na regionalnim i saveznim izborima na kojima nisu imali pravo da učestvuju. Tinejdžeri od 16 i 17 godina su imali pravo da glasaju prvi put na evropskim izborima, ali belgijski državljani moraju imati najmanje 18 godina da bi glasali na ostalim izborima.
Nakon izveštaja u lokalnim medijima u nedelju da su na sva tri izbora glasali ljudi mlađi od 18 godina, ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinden rekla je za VRT da su „greške bile ograničene“ i da će sve pritužbe biti istražene.
