Birači izlaze na birališta za supernedeljne izbore za Evropsku uniju zbog zabrinutosti da će verovatno pomeranje na političku desnicu potkopati sposobnost najvećeg svetskog trgovinskog bloka da donosi odluke dok rat besni u Ukrajini i protiv migranta sentiment mounts.
Građani 20 zemalja, od alpske države Austrije do mediteranskog ostrva Kipar, glasaće za izbor 720 članova Evropskog parlamenta. Mesta u skupštini se raspoređuju na osnovu broja stanovnika, u rasponu od šest na Malti ili Luksemburgu do 96 u Nemačkoj.
Zvanični rezultati izbora, koji se održavaju svakih pet godina i počinju u Holandiji u četvrtak, ne mogu biti objavljeni pre nego što se zatvore poslednja biračka mesta u 27 zemalja EU — ona u Italiji u 23 sata. (2100 GMT). Nezvanične procene trebalo bi da pristižu od 1615 GMT.
Nezvanična izlazna anketa u četvrtak sugerisala je da bi antimigrantska partija tvrde desnice Gerta Vildersa trebalo da ostvari značajan uspeh u Holandiji, iako ju je koalicija proevropskih partija verovatno gurnula na drugo mesto.
Od poslednjih izbora za EU 2019. godine, populističke ili krajnje desničarske stranke sada vode vlade u tri zemlje — Mađarskoj, Slovačkoj i Italiji — i deo su vladajuće koalicije u ostalima, uključujući Švedsku, Finsku i, uskoro, Holandiju. Ankete daju prednost populistima u Francuskoj, Belgiji, Austriji i Italiji.
Izbori dolaze u vreme testiranja za poverenje birača u bloku od oko 450 miliona ljudi. Tokom poslednjih pet godina, EU je potresena pandemijom koronavirusa, ekonomskim padom i energetskom krizom koju je podstakao najveći kopneni sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.
Ankete takođe označavaju početak perioda neizvesnosti za Evropljane i njihove međunarodne partnere. Osim prepirke oko formiranja političkih grupa i uspostavljanja saveza unutar parlamenta, vlade će se takmičiti da obezbede vrhunska radna mesta u EU za svoje nacionalne zvaničnike.
Glavno među njima je predsedništvo moćne izvršne vlasti, Evropske komisije, koja predlaže zakone i prati njihovo poštovanje. Komisija takođe kontroliše finansijske obaveze EU, upravlja trgovinom i evropski je nadzornik konkurencije.
Ostale šljive su funkcije predsednika Evropskog saveta, koji predsedava samitima predsednika i premijera, i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, najvišeg diplomate bloka.
Zakonodavci EU imaju pravo glasa o zakonodavstvu koje se kreće od finansijskih pravila do klimatske ili poljoprivredne politike. Oni takođe odobravaju budžet EU, koji osim finansiranja političkih prioriteta bloka finansira stvari kao što su infrastrukturni projekti, subvencije farmama ili pomoć koja se isporučuje Ukrajini.
Ali uprkos njihovoj važnoj ulozi, političke kampanje se često fokusiraju na pitanja od interesa u pojedinačnim zemljama, a ne na šire evropske interese. Birači rutinski koriste svoje glasačke listiće da protestuju protiv politike svojih nacionalnih vlada.
Istraživanja pokazuju da će mejnstrim i proevropske stranke zadržati većinu u parlamentu, ali da će tvrda desnica, uključujući stranke koje vode političari poput Vildersa ili francuske Marin Le Pen, pojesti svoj deo poslaničkih mesta.
Najveća politička grupacija – Evropska narodna partija desnog centra (EPP) – već se udaljila od sredine, vodeći kampanju za tradicionalna krajnje desničarska pitanja kao što su veća bezbednost, stroži zakoni o migraciji i fokus na biznisu a ne na brige o socijalnoj zaštiti.
Mnogo toga može zavisiti od toga da li će Braća Italije — vladajuća partija populističke krajnje desničarske premijerke Džordžije Meloni, koja ima neofašističke korene — ostati u tvrđim evropskim konzervativcima i reformistima, ili će postati deo nove tvrde desnice grupa koja bi mogla da se stvori posle izbora. Meloni takođe ima dalju opciju da radi sa EPP.
Druga po veličini grupa — socijalisti i demokrate levog centra — i Zeleni odbijaju da se pridruže ECR. Strašniji scenario za proevropske stranke bio bi ako ECR udruži snage sa Le Penovim identitetom i demokratijom kako bi konsolidovao uticaj tvrdokorne desnice.
Ostaju pitanja kojoj grupi bi se mogla pridružiti odlučna nacionalistička i antimigrantska partija Fides mađarskog premijera Viktora Orbana. Ranije je bila deo EPP, ali je izbačena 2021. zbog sukoba oko njenih interesa i vrednosti.
EPP je vodio kampanju da Ursula fon der Lajen dobije drugi mandat kao predsednica komisije, ali ništa ne garantuje da će ona biti vraćena čak i ako pobede. Nacionalni lideri će odlučiti ko će biti nominovan, iako parlament mora da odobri svakog kandidata.