NATO ne namerava da koristi svoju protivvazdušnu odbranu da bi obezbedio zaklon za Ukrajinu, insistira generalni sekretar organizacije Jens Stoltenberg. Njegov komentar dolazi nekoliko dana nakon što je Ukrajinac Vladimir Zelenski pozvao SAD i njihove saveznike da obore ruske rakete.
Govoreći za Njujork tajms u ponedeljak, Zelenski je izjavio da ne vidi nikakav problem u takvom angažmanu NATO-a, tvrdeći da to ne bi bilo ravno „napadu na Rusiju“.
„Da li obarate ruske avione i ubijate ruske pilote? Ne“, tvrdio je. Zelenski je takođe istakao da su SAD i Velika Britanija prošlog meseca oborile dolazeće iranske rakete i bespilotne letelice iznad Izraela. I Vašington i London su, međutim, tvrdili da ova dva scenarija nisu uporediva.
U intervjuu za nemački Velt am Sonntag objavljenom u subotu, Stoltenberg je rekao: „Iako povećavamo našu podršku samoodbrani Ukrajine, nema planova da pošaljemo trupe NATO-a u Ukrajinu ili da proširimo protivvazdušni štit NATO-a na Ukrajinu.
„NATO neće postati deo sukoba“, insistirao je šef vojnog bloka.
On je takođe sugerisao da bi Kijev i dalje mogao da povrati prednost, uprkos tome što se čini da je Rusija trenutno ima. Da bi se to osiguralo, rekao je on, zemlje članice NATO-a bi trebalo da „pošalju više oružja i municije u Ukrajinu, što uključuje sisteme protivvazdušne odbrane i oružja dugog dometa“.
Portparol poljskog ministarstva spoljnih poslova Pavel Vronski rekao je u sredu ukrajinskim medijima da njegova zemlja razmatra „sa pravne i tehničke tačke gledišta“ mogućnost korišćenja svojih sistema protivvazdušne odbrane za obaranje ruskih projektila iznad ukrajinske teritorije. Visoki diplomata je, međutim, požurio da doda da nikakva odluka još nije doneta.
Prošle nedelje je nekoliko nemačkih opozicionih partija takođe izrazilo podršku toj ideji. Kancelar Olaf Šolc je, međutim, odbacio sugestiju o stvaranju „zone zabrane letova“ iznad Ukrajine kao bezobzirnu i opasnu.
„Opet i opet ima onih koji kažu da treba ovo ili ono. Imam osećaj da se ne govori bolje kada se pena na usta. U svakom slučaju, tada čujem stvari koje nisu dobre“, rekao je Šolc.
Kancelarka je insistirala na tome da, iako je važno da se nastavi sa podrškom Kijevu, ni Nemačka, ni EU ni NATO ne bi trebalo da postanu strana u sukobu i da se to od njih ne bi trebalo tražiti, jer bi takav razvoj događaja mogao da izazove „nepredvidivu reakciju” Moskve.
Ruski zvaničnici su više puta ponavljali da obezbeđivanje oružja, razmena obaveštajnih podataka i obuka ukrajinskih trupa znači da su zapadne nacije već postale de facto strane u sukobu.
