Aroma dinje u velikoj meri utiče na preferencije potrošača i kvalitet voća. Klimakterične dinje proizvode više estara, dok ne-klimakterične dinje imaju više aldehida. Razumevanje ovih genetskih razlika je ključno za uzgoj boljih dinja. Iako su identifikovani geni uključeni u biosintezu isparljivih organskih jedinjenja (VOC), sveobuhvatna genetska mapa još uvek nedostaje. Potrebno je dubinsko istraživanje da bi se otkrila genetska osnova arome dinje i ponašanja zrenja.
Istraživači iz Centra za istraživanje poljoprivredne genomike (CRAG) napravili su značajan napredak u razumevanju genetske regulacije isparljive proizvodnje u dinjama. Njihova studija, objavljena u časopisu Istraživanje hortikulture 16. januara 2024., bavi se kontrastnim ponašanjem zrenja dve kolekcije linije introgresije dinje (IL), nudeći nove uvide u genetsku osnovu voćne arome.
Ova studija istražuje genetsku regulaciju isparljive proizvodnje u dinjama, identifikujući preko 1000 kvantitativnih lokusa osobina (KTL) koji utiču na aromu i sazrevanje. Ključni nalazi ističu specifične hromozome koji utiču na nivoe estara i aldehida, doprinoseći jedinstvenim aromama u klimakterijskim i neklimakterijskim dinjama, pomažući programima oplemenjivanja koji imaju za cilj poboljšanje kvaliteta voća.
Istraživački tim je sproveo sveobuhvatnu analizu promenljivih profila dve recipročne kolekcije IL iz dinja „Piel de Sapo“ (PS) i „Vedrantais“ (VED). Studija se fokusirala na identifikaciju kvantitativnih lokusa osobina (KTL) odgovornih za VOC koji doprinose aromi dinje.
Detektovano je više od 1000 KTL, što ukazuje na složenu genetsku regulaciju jedinjenja arome. Ključni nalazi su otkrili da su introgresije na hromozomima 3, 5, 6, 7 i 8 značajno uticale na ravnotežu između estara i aldehida, koji su kritični za različite profile arome klimakteričnih i neklimakteričnih dinja. Hromozomi 3 i 8 su bili posebno istaknuti po svojoj ulozi u modifikovanju ravnoteže estar-aldehida, sa specifičnim KTL-ovima povezanim sa poznatim genima povezanim sa sazrevanjem, kao što su ETHKV8.1 i ETHKV6.3.
PS aleli na hromozomima 2, 6, 10 i 11 povećali su sadržaj estra u VED dinjama, dok je nekoliko regiona koji nisu povezani sa sazrevanjem uticalo na nivoe terpena. Ovi nalazi poboljšavaju naše razumevanje genetske kontrole arome dinje i obezbeđuju vredan genetski materijal za programe oplemenjivanja koji imaju za cilj poboljšanje ukusa i kvaliteta voća.
Dr Jordi Garcia-Mas, vodeći istraživač u CRAG-u, izjavio je: „Naša studija značajno unapređuje znanje o genetskim faktorima koji kontrolišu aromu i sazrevanje dinje. Identifikovanjem ključnih KTL-ova i gena kandidata, možemo bolje razumeti složenu interakciju između genetike i Osobine kvaliteta voća su ključne za razvoj sorti dinja sa poboljšanim ukusima, zadovoljavajući i preferencije potrošača i zahteve tržišta.
Nalazi ove studije imaju značajne implikacije na uzgoj dinje, omogućavajući razvoj sorti sa poboljšanim ukusima i produženim rokom trajanja identifikacijom ključnih genetskih lokusa za aromu. Ovaj napredak koristi poljoprivredi i zadovoljava potražnju potrošača za visokokvalitetnim voćem. Ovi uvidi bi takođe mogli da poboljšaju druge voćne useve, podstičući širi napredak u hortikulturnoj genetici.
