Leto 2023. bilo je najtoplije u netropskim oblastima severne hemisfere u poslednjih 2.000 godina, pokazala je nova studija.
Širom ove ogromne površine zemlje, koja obuhvata Evropu, Aziju i Severnu Ameriku, površinske temperature vazduha bile su za više od 2°C više u junu, julu i avgustu 2023. od prosečne letnje temperature između AD1 i 1890. godine, kako je rekonstruisano na osnovu zapisa o prstenovima drveća.
Dok su klimatske promene globalni fenomen, zagrevanje na regionalnom nivou je često jače. I to su regionalne klimatske promene, a ne globalna prosečna temperatura, koju ljudi doživljavaju.
Pariski sporazum ima za cilj da ograniči klimatske promene na ispod 2°C i idealno 1,5°C zagrevanja, ali ove brojke se odnose na globalnu temperaturnu promenu, obično u proseku tokom 20 godina. Autori novog istraživanja tvrde da su ovi ciljevi već probijeni na regionalnom nivou tokom leta na severnoj hemisferi.
Bilo je 2.295 smrtnih slučajeva povezanih sa pet toplotnih talasa u leto 2023. u Velikoj Britaniji. Autori nove studije želeli su da shvate koliko je leto 2023. bilo neobično toplo na severnoj hemisferi u poređenju sa prošlošću.
Da bi to uradili, okrenuli su se jednom od najkorisnijih alata za merenje Zemljine temperature tokom hiljada godina: prstenovima koji godišnje rastu u stablima drveća bilo gde na planeti gde je klima sezonska.
Ekstremna toplota 2023. godine uzrokovana je emisijom gasova staklene bašte i pojačana El Ninjoom, toplom fazom prirodnog klimatskog ciklusa u Tihom okeanu.
Da bi saznali kakva je klima bila u nedavnoj prošlosti, naučnici analiziraju zapise meteoroloških stanica da vide da li je određena godina bila toplija ili hladnija od prethodnih. Najduži instrumentalni zapis koji je dostupan je serija o temperaturama u centralnoj Engleskoj i to seže samo do 1659. godine, što nije dovoljno dugo da se nedavno zagrevanje stavi u kontekst.
Da bi saznali koliko je sada toplo u poređenju sa pre dva milenijuma, naučnici koriste klimatske proksije. To su prirodne arhive poput ledenih jezgara i sedimenata koje čuvaju zapise o klimi u slojevima koje akumuliraju tokom vremena.
Drveće raste na mnogo različitih mesta i osetljivo beleži prošle klimatske informacije za veći deo sveta. Drveće raste jedan prsten godišnje u sezonskim klimatskim uslovima, tako da nema sumnje o datumu formiranja određenog prstena.
Da bi proučavali prošlu klimu, naučnici koji se bave prstenovima na drveću analiziraju koliko je širok ili uzan prsten u određenoj godini, koliko je drvo gusto ili njegov hemijski sastav.
Rast prstenova na drveću je osetljiv na mnoge klimatske varijable, ali kod četinara koje raste na drvoredima severne hemisfere (tačka u kojoj drveće više ne može da raste zbog niskih temperatura, jakih vetrova ili niske vlage) letnja temperatura najjače kontroliše drvo. rast prstena. Tokom toplog leta, takva stabla će imati tendenciju da proizvode široke, guste prstenove.
Period u kome su drveće iz određenog regiona raslo u široke ili uske prstenove, ako se tačno uporedi sa mnogim stablima, ukazuje na neobičnu fazu u klimi koja je uticala na rast drveća.
Autori nove studije tražili su drveće koje je verno beležilo prošle letnje temperature. Kombinovali su zapise sa hiljada ovih stabala na stotinama lokacija u Severnoj Americi i Kanadi, Velikoj Britaniji i Evropi, Skandinaviji, Rusiji, Mongoliji i Japanu. Zapise o prstenovima drveća napravili su naučnici koji su naporno radili na uzimanja uzoraka jezgra drveća, merenja prstenova i razmene podataka.
Ova ogromna arhiva drveća otkrila je da je leto na severnoj hemisferi 2023. bilo toplije od proseka svake godine između AD1 i 1890. godine za 2,2°C. U poređenju sa najhladnijom godinom u poslednja dva milenijuma, AD536, kada je veliki vulkan eruptirao i hladio planetu nekoliko godina, otkriveno je da je leto 2023. bilo skoro 4°C toplije od te godine.
Kako emisije gasova staklene bašte rastu, povećavajući efekat staklene bašte na Zemlji, ljudi mogu očekivati sve češće i teže klimatske događaje. U prošlosti, veoma tople godine su se generalno dešavale tokom El Ninjo događaja, kao što je 2016.
Međutim, nivoi gasova sa efektom staklene bašte su sada toliko visoki da je planeta prvi put 2017. godine doživela veoma toplu godinu tokom suprotne El Ninja, faze La Ninja, koja ima efekat hlađenja na globalne temperature.
Nova studija je otkrila da je 2023. čak oborila rekord iz 2016. jer je bila 0,23°C toplija od poslednjeg leta pojačanog El Ninjom. Emisije gasova staklene bašte su sada toliko visoke da, kada se obore klimatski rekordi, one se obaraju velikim promenama koraka, a ne malim koracima.
Hiljade stabala uzorkovanih za ovu studiju, iz planinskih šuma širom severne hemisfere, suočavaju se sa sve težim uslovima rasta. Kada bi ih naučnici ponovo pogledali, na mnogim mestima bi pronašli drveće koje je opterećeno toplotom i sušom.
Jedna suša između 2012. i 2016. u Kaliforniji je ubila više od 200 miliona stabala. Uginuće drveća u Francuskoj poraslo je za preko 80% u poslednjoj deceniji, što je obrazac koji se primećuje širom sveta kao rezultat toplijih suša.
Šume sadrže 80% biodiverziteta koji živi na kopnu i izdržava 1,6 milijardi ljudi. Drveće takođe reguliše globalnu klimu i skladišti ugljenik iz vazduha, dok u svojim prstenovima polako gradi rekord našeg neuspeha da zaustavimo opasne klimatske promene.
Ekstremne vrućine 2023. godine naglašavaju potrebu za hitnim klimatskim akcijama. Ako se svet brzo dekarbonizuje, budući naučnici će, nadamo se, videti oporavak klime tiho zabeležen u zapisima o prstenovima drveća preostalih šuma na Zemlji.
