Sposobnost regulisanja telesne temperature, osobina koju danas imaju svi sisari i ptice, možda je evoluirala među nekim dinosaurusima rano u periodu jure pre oko 180 miliona godina, sugeriše nova studija koju su vodili istraživači UCL i Univerziteta u Vigu.
Početkom 20. veka, dinosaurusi su smatrani sporim, „hladnokrvnim“ životinjama poput savremenih gmizavaca, koji su se oslanjali na toplotu sunca da bi regulisali svoju temperaturu. Novija otkrića pokazuju da su neki tipovi dinosaurusa verovatno bili sposobni da generišu sopstvenu telesnu toplotu, ali nije poznato kada je došlo do ove adaptacije.
Nova studija, objavljena u časopisu Current Biology, bavi se širenjem dinosaurusa u različitim klimama na Zemlji tokom mezozojske ere (era dinosaurusa koja je trajala od pre 230 do 66 miliona godina), oslanjajući se na 1.000 fosila, klimatskih modela i geografije. tog perioda i evoluciona stabla dinosaurusa.
Istraživački tim je otkrio da su se dve od tri glavne grupe dinosaurusa, teropoda (kao što su T. reks i Velociraptor) i ornitišijana (uključujući rođake stegosaurusa i triceratopsa), preselile u hladnije klime tokom rane jure, što sugeriše da bi su razvili endotermiju (sposobnost unutrašnjeg stvaranja toplote) u ovom trenutku. Nasuprot tome, sauropodi, druga glavna grupa koja uključuje Brontosaurus i Diplodocus, zadržavaju se u toplijim oblastima planete.
Prethodna istraživanja su otkrila osobine povezane sa toplokrvnošću među ornitišima i teropodima, a za neke je poznato da su imali perje ili protoperje, koje izoluju unutrašnju toplotu.
Prvi autor, dr Alfio Alesandro Kjarenca, sa UCL Earth Sciences, rekao je: „Naše analize pokazuju da su se različite klimatske preferencije pojavile među glavnim grupama dinosaurusa oko vremena događaja u Dženkinsu pre 183 miliona godina, kada je intenzivna vulkanska aktivnost dovela do globalnog zagrevanja i izumiranje biljnih grupa.
„U to vreme pojavile su se mnoge nove grupe dinosaurusa. Usvajanje endotermije, možda kao rezultat ove ekološke krize, je možda omogućilo teropodima i ornitišima da napreduju u hladnijim sredinama, omogućavajući im da budu veoma aktivni i održavaju aktivnost tokom dužih perioda, razvijaju i rastu brže i proizvode više potomstva“.
Koautor dr Sara Varela, sa Universidade de Vigo, Španija, rekla je: „Teropodi takođe uključuju ptice i naša studija sugeriše da je jedinstvena regulacija temperature ptica možda nastala u ovoj ranoj epohi jure.
„Sauropodi, s druge strane, koji su boravili u toplijoj klimi, narasli su do gigantske veličine otprilike u to vreme – još jedna moguća adaptacija usled pritiska okoline. Njihov manji odnos površine i zapremine bi značio da bi ova veća stvorenja gubila toplotu na smanjena stopa, što im omogućava da duže ostanu aktivni.“
U radu su istraživači takođe istraživali da li su sauropodi možda ostali na nižim geografskim širinama da bi jeli bogatije lišće koje nije dostupno u hladnijim polarnim regionima. Umesto toga, otkrili su da sauropodi uspevaju u sušnim sredinama nalik savani, podržavajući ideju da je njihovo ograničenje na topliju klimu više povezano sa višom temperaturom, a zatim sa hladnokrvnijom fiziologijom. Za to vreme polarni krajevi su bili topliji, sa obilnom vegetacijom.
Događaj Dženkins se dogodio nakon što su lava i vulkanski gasovi izbili iz dugih pukotina na površini Zemlje, pokrivajući velika područja planete.
Koautor dr Huan L. Cantalapiedra, iz Museo Nacional de Ciencias Naturales, Madrid, Španija, rekao je: „Ovo istraživanje sugeriše blisku vezu između klime i načina na koji su dinosaurusi evoluirali. To baca novo svetlo na to kako su ptice mogle naslediti jedinstvenu biološke osobine predaka dinosaurusa i različite načine na koje su se dinosaurusi prilagođavali složenim i dugoročnim promenama životne sredine.“
U studiji su učestvovali istraživači sa UCL, Univerziteta u Vigu, Univerziteta u Bristolu i Museo Nacional de Ciencias Naturales u Madridu.
