Propuštanje mesa za samo jedan obrok smanjuje štetno nakupljanje amonijaka kod ljudi sa kasnom stadijumom bolesti jetre, prema malom kliničkom ispitivanju u SAD. Nalazi sugerišu da čak i male dijetetske intervencije mogu pomoći ovim pacijentima da izbegnu ozbiljne komplikacije.
Amonijak je veoma toksičan, posebno ako dospe do našeg mozga, ali je takođe prirodni nusproizvod varenja proteina u ljudskom telu, normalan otpadni proizvod sa kojim smo obično opremljeni da se nosimo.
Kod zdrave osobe, bakterije u crevima oslobađaju amonijak iz naše hrane dok razlažu proteine. Prelazi u jetru koja ga pretvara u manje toksičan oblik, ureu, koja se odlaže u urinu.
Hrana sa visokim sadržajem proteina – posebno ona iz životinjskih izvora – obično se smatra delom zdrave ishrane, ali ova nova studija sugeriše da bi umereni unos mesa mogao da ublaži opterećenje ljudi sa cirozom, najnaprednijim stadijumom bolesti jetre.
Što više mesa konzumirate, vaša jetra mora da preradi više amonijaka, a već oštećena jetra će se neizbežno boriti da obavi posao. Ovo dovodi do zaostatka amonijaka u krvi, što je povezano sa hepatičnom encefalopatijom (HE), vrstom kognitivnog pada.
Početak HE može biti postepen ili iznenadan sa otkazivanjem jetre i ponekad može dovesti do kome, gde oticanje moždanog tkiva može biti fatalno. Ovo novo istraživanje sugeriše naizgled jednostavan način da ljudi sa cirozom izbegnu ove efekte koji se tiču protoka, tako što će otići pravo na izvor.
U studiji je učestvovalo 30 muških ambulantnih pacijenata sa cirozom lečenih u Medicinskom centru za pitanja veterana Ričmonda, iako nisu svi učesnici bili veterani. Svi su bili uobičajeni mesojedi sa sličnom ishranom u zapadnom stilu i imali su slične profile crevnih bakterija pre eksperimenta. Polovina njih je imala prethodnog HE.
Pacijenti su podeljeni u tri grupe, od kojih je svaka dobijala različitu vrstu hamburgera za vreme obroka. Svi hamburgeri su sadržali tačno 20 grama proteina: svinjski/goveđi pljeskavice za prvu grupu, veganska zamena za meso za drugu grupu i vegetarijanski burger od pasulja za treću. Svi hamburgeri su servirani sa lepinjama od celog zrna, čipsom od krompira sa niskim sadržajem masti i vodom – nisu dozvoljeni dodaci, bez velike veličine.
Koliko god je to moguće, jedina glavna razlika između grupa bila je izvor proteina na njihovim pljeskavicama. Ali ta razlika je imala merljiv efekat, prema analizi njihovih uzoraka krvi uzetih pre i posle obroka.
Nivoi amonijaka u krvnom serumu su bili značajno povišeni kod pacijenata u grupi koja je uzimala mesne pljeskavice, u poređenju sa druge dve grupe i osnovnim nivoima svih pacijenata pre obroka.
Pacijenti sa prethodnim HE su imali više nivoe amonijaka u serumu u krvi, ali oni u grupi sa mesom takođe su pokazali porast nakon hamburgera u roku od jednog sata nakon jela, što je trend jedinstven za njihovu grupu.
„Bilo je uzbudljivo videti da čak i male promene u vašoj ishrani, poput povremenog obroka bez mesa, mogu imati koristi za vašu jetru smanjenjem štetnog nivoa amonijaka kod pacijenata sa cirozom,“ kaže gastroenterolog Jasmohan Bajaj sa Univerziteta Virginia Commonvealth.
„Pacijenti sa jetrom sa cirozom treba da znaju da pozitivne promene u njihovoj ishrani ne moraju biti prevelike ili teške.“
Iako je studija preliminarna i merenja su obavljena nakon samo jednog obroka, tim je dovoljno siguran u rezultate da sugeriše da lekari počnu da ih primenjuju tako što će ohrabrivati svoje pacijente sa oboljenjem jetre koji jedu meso da u svoju ishranu ugrade biljne alternative.
Iz drugih istraživanja znamo da je konzumiranje manje mesa i više povrća povezano sa dužim i zdravijim životom sa manjim rizikom od raka. To je takođe dobro za planetu.
Istraživači misle da je sledeći korak sprovođenje dugoročnijih studija o efektima sličnih promena u ishrani na pacijente sa cirozom.
„Sada nam je potrebno više istraživanja da bismo saznali da li konzumiranje obroka bez mesa prevazilazi smanjenje amonijaka i sprečava probleme u funkciji mozga i napredovanju bolesti jetre“, kaže Bajaj.
