Dok završite sa čitanjem ovog članka, barem jedna vrsta na našoj planeti će biti izgubljena zauvek.
Ljudi se oslanjaju na širok spektar životinja, biljaka i mikroorganizama za zdravu životnu sredinu. Istraživanja su pokazala da kontinuirani pad biodiverziteta – raznolikosti života na Zemlji – predstavlja pretnju za postojanje čovečanstva.
Studija koju smo moje kolege i ja sproveli dalje razvija ovo znanje. Pokazali smo da biodiverzitet takođe može igrati ključnu ulogu za mentalno blagostanje ljudi.
Prethodne studije su pokazale da kontakt sa prirodom koristi mentalnom blagostanju, posebno onima koji žive u gradovima. Na primer, rizik od razvoja dva najčešća mentalna poremećaja u svetu, depresije i anksioznosti, je 71% manji kod stanovnika gradova koji žive u blizini zelenih površina.
Većina ovih studija, međutim, nije razmatrala u kojoj meri ove koristi zavise od prirodne raznolikosti.
Da bismo rešili ovaj jaz u istraživanju, ispitali smo da li bi okruženja sa bogatstvom prirodnih karakteristika, kao što su drveće, biljke, vodeni putevi i divlje životinje, donela veće koristi za mentalno zdravlje od onih sa manjim spektrom prirodnih karakteristika.
Između aprila 2018. i septembra 2023. prikupljali smo podatke preko aplikacije Urban Mind, koja meri korisničko iskustvo urbanog i ruralnog života. 1.998 ljudi podnelo je 41.000 procena svog okruženja i mentalnog zdravlja tokom celog dana.
Otkrili smo da zelene površine sa visokim prirodnim diverzitetom imaju više koristi za mentalno zdravlje od onih sa niskim prirodnim diverzitetom. Učesnici su skoro četvrtinu ovog pozitivnog uticaja pripisali prirodnoj raznolikosti – i izvestili da koristi mogu trajati i do osam sati.
Rezultati naše studije sugerišu da se koristi prirode za mentalno blagostanje mogu maksimizirati zaštitom i promovisanjem biodiverziteta u našem prirodnom okruženju.
To znači udaljavanje od jako uređenih džepova zelenila – kao što su uređeni vrtovi i parkovi pokošene trave, koji se obično povezuju sa niskim biodiverzitetom – ka prostorima kao što su divlje livade i vodeni putevi koji pružaju atraktivnije stanište za niz biljaka i životinja .
Naši nalazi su u skladu sa drugim studijama o korisnim uticajima različitih prirodnih staništa na mentalno zdravlje. Nedavno istraživanje sprovedeno na 15.000 domaćinstava pokazalo je da oni koji žive u blizini prirodnih područja bogatih biljnim i ptičjim vrstama prijavljuju niže stope problema mentalnog zdravlja – čak i nakon što se uzmu u obzir socijalne i ekonomske razlike između učesnika.
Naša studija proširuje ove dokaze pokazujući da, da bismo iskusili prednosti biodiverziteta za mentalno zdravlje, ne moramo da živimo u blizini raznolikog zelenog prostora tokom dužeg vremenskog perioda. U stvari, koristi se mogu iskusiti kroz svakodnevne kratke usputne susrete sa biodiverzitetom prirode.
Postoji mnogo načina na koje priroda, posebno biodiverzitet, može koristiti mentalnom zdravlju.
Bioraznolikost prirode nudi više stimulacije za čula, što može poboljšati koncentraciju, smanjiti mentalni umor i obnoviti kognitivne resurse – kao što su pamćenje i raspon pažnje. Takođe, ljudi koji žive u prirodnom prostoru ili blizu njega imaju tendenciju da provode više vremena vežbajući ili se družeći na otvorenom, što podstiče oslobađanje endorfina i drugih hormona koji podižu raspoloženje.
Raznovrsna prirodna sredina takođe igra bitnu ulogu u smanjenju zagađivača i umerenosti temperatura. Ovo pomaže u zaštiti od hroničnih fizičkih stanja kao što su alergije i astma, dok istovremeno smanjuje nivo stresa i poboljšava mentalno blagostanje.
Nauka je, dakle, jasna: biodiverzitet je kritičan ne samo za zdravlje naše planete, već i za mentalno zdravlje ljudi. Naše istraživanje pokazuje da se biodiverzitet mora smatrati delom vitalne infrastrukture naših gradova.
