Investicioni urbanizam ne mimoilazi ni manje gradove. Tako se i u Subotici na 500 metara od gradske kuće planira gradnja pet zgrada i hotela od 12 spratova, čime se trajno uništava izgled zaštićenog gradskog jezgra. Iako su lokalni političari ranije obećavali da će zaustaviti izgradnju u strogom centru, dešava se suprotno.
Subotica, grad secesije, turistička nada budućih brzih pruga. Pa ipak, ono što bi trebalo da bude glavni adut tog turizma, a to je arhitektura nekadašnje Austro-Ugarske, gubi svoj sjaj u senci investicionog urbanizma.
Gradsko jezgro Subotice proglašeno je za nepokretno kulturno dobro još 1986. godine, a 1991. kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju. To, međutim, ne znači i njegovo očuvanje, jer još uvek nedostaju strožiji propisi mere zaštite u lokalnim planskim dokumentima.
Direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica objašnjava za N1, da ta institucija čini sve da se zaustavi dalje rušenje u zaštićenoj zoni grada.
„Po nama, sad graditi u vertikali u centru, to nije razvoj po meni, nego treba ići u horizontalu, da se širi grad, da se stvore novi centri grada, a ne da ostanemo tu u centru i da tu porušimo sve i da napravimo nove zgrade“, kaže Balaž Sič, direktor MZZSK Subotica.
Na identitet grada Subotice investicioni urbanizam utiče vrlo pogubno – tvrdi novinarka koja se ovom temom bavi već godinama.
„Planovi se nažalost uvek donose u skladu sa potrebama investitora, a ne u skladu sa potrebama ljudi, stanara. Mi zato imamo sve više betonskih prostora, gde vi nemate igrališta, gde u svakoj zgradi imate hipermarket, igraonice. Nažalost način života se menja i samim tim se menja i sam identitet jednog grada“, Natalija Jakovljević, novinarka „Magločistač“.
Plan detaljne regulacije druge zone gradskog jezgra, u kojem se nalazi i gradska kuća, već je u proceduri, a završen je i plan regulacije za zaštićenu zonu na Paliću – saznaje N1. Time bi trebalo da se zaustavi investicioni urbanizam, koji se širi na zaštićenu zonu u strogom centru Subotice.
