Na jednoj južnoafričkoj vinskoj farmi, suve, iščupane vinove loze su naslagane na dnu brda.
Veći deo vinograda se ponovo zasađuje kako bi se bolje nosio sa klimatskim promenama, za koje se predviđa da će doneti ređe, ali obilnije padavine u ovaj deo sveta koji voli vino.
Od Australije do Kalifornije, Francuske, Španije i Italije, proizvođači u vinogradarskim regionima širom sveta suočavaju se sa trkom da se prilagode promenljivoj klimi koja utiče na grožđe.
„Ne volim samo da prihvatam stvari. Hajde da se malo borimo“, rekla je Rosa Kruger, konsultant za vinogradarstvo koja nadgleda projekat u regionu Kejp Vajnlends istočno od Kejptauna.
Kao i druge farme vina koje okružuju grad Stelenboš, vinogradi na imanju Rejneke nisu bili dobro opremljeni da izdrže klimatske udare, rekla je ona.
„U stara vremena imali smo kvadratne blokove“, rekla je za AFP Kruger (64).
Kako bi se bolje izborili sa obilnim kišama, nove vinove loze se postavljaju u skladu sa brdovitim pejzažom.
Ponovna sadnja se vrši u fazama, sa starim lozama, posebno Šenin, amblematskom sortom grožđa francuske regije Loare, koja održava proizvodnju dok nove rastu.
Može im trebati do četiri godine da postanu produktivni.
„Vinograde smo projektovali u skladu sa prirodnim izgledom zemlje“, rekla je Kruger.
Odvodi za sakupljanje kišnice prolaze između svake parcele, spajajući se u rezervoar koji treba da obezbedi vodu tokom sušnih perioda.
Na imanju je zasađeno i autohtono grmlje kako bi se povećala biodiverzitet, vraćajući insekte i druge životinje u pokušaju da okolno zemljište učini zdravijim.
Borovi koje su doneli evropski doseljenici koji su nekada stajali na ivici vinograda su počupali jer su trošili previše vode.
Prirodno đubrivo obezbeđuju desetine krava koje žive na imanju.
„Želimo da izgradimo i osmislimo savršenu farmu, onu koja će i dalje biti relevantna za 50 ili 100 godina“, rekao je Rudiger Grečel, 46, glavni proizvođač vina i direktor Reinekea.
Imanje uživa prilično povoljne uslove kao što su „granitno tlo“ i „blizina okeana“, rekao je on.
Ali uzgoj grožđa „na vrhu Afrike“ može biti izazov.
„Klima je već nestalna“, rekao je on. „Već imamo vrlo malo kiše. Već je veoma vruće.“
Stvari su spremne da se pogoršaju.
Planeta je na putu za katastrofalno zagrevanje do skoro 3 stepena Celzijusa u ovom veku, prema Ujedinjenim nacijama.
Očekuje se da će se za provinciju Stelenboš Zapadni Kejp smanjiti godišnje padavine za 30 odsto do 2050. godine, prema drugim projekcijama.
Iako su ređe, kiše će postati intenzivnije – zbog čega će poplave biti sve češće.
„Ako ljudi ne veruju u globalno zagrevanje, trebalo bi da dođu u Južnu Afriku“, rekla je Krugerova, koja kaže da se suočila sa dosta skepticizma kada je počela da se zalaže za prilagođavanje klimi pre više od jedne decenije.
Na manje od sat vremena vožnje, Kejptaun već pati od nestašice vode.
„Kada kiša bude manje, ta voda će ići građanima, a ne poljoprivrednicima“, rekao je Kruger. „Zato je ključno da postanemo samodovoljni. To je cela ideja.“
