Alchajmerova bolest (AD) trenutno pogađa skoro sedam miliona ljudi u SAD, a očekuje se da će ovaj broj porasti na skoro 13 miliona do 2050. godine, nedostatak smislenih terapija predstavlja veliku neispunjenu medicinsku potrebu. Naučnici iz Sanford Burnham Prebisa su sada identifikovali obećavajuće veze u stvarnom svetu između uobičajenih lekova za HIV i smanjene incidence AD.
Studija, koju je vodio Jerold Chun, MD, Ph.D., objavljena je u Pharmaceuticals.
Čunovo novo istraživanje se zasniva na publikaciji njegove laboratorije u Nature iz 2018. koja opisuje kako rekombinacija somatskih gena u neuronima može proizvesti hiljade novih varijanti gena u mozgu Alchajmerove bolesti. Ono što je važno, takođe je po prvi put otkrilo kako se gen vezan za Alchajmerovu bolest, APP, rekombinuje korišćenjem iste vrste enzima koji se nalazi u HIV-u.
Enzim, nazvan reverzna transkriptaza (RT), kopira molekule RNK i menja ih u komplementarne DNK duplikate koji se zatim mogu ubaciti nazad u DNK, proizvodeći trajne promene sekvence unutar DNK plana ćelije.
HIV i mnogi drugi virusi se oslanjaju na RT da otme ćelije domaćina kako bi uspostavili hroničnu infekciju, tako da su lekovi koji blokiraju aktivnost enzima RT postali uobičajeni deo koktela za lečenje za sprečavanje HIV-a.
Čini se da mozak ima sopstvene RT koji se razlikuju od onih u virusima, a istraživački tim se zapitao da li inhibicija RT mozga lekovima za HIV zaista pomaže pacijentima sa AD.
Da bi procenio vezu između stvarnog izlaganja RT inhibitoru i AD kod ljudi, tim je analizirao anonimizovane medicinske kartone sa zahtevima na recept od više od 225.000 kontrolnih i HIV pozitivnih pacijenata i otkrio da je izloženost RT inhibitoru povezana sa statistički značajnom smanjenom incidencom. i prevalencija AD.
„Dakle, posmatrali smo HIV pozitivne osobe koje su uzimale RT inhibitore i druge kombinovane antiretrovirusne terapije dok su stare, i postavili pitanje: Koliko njih je dobilo Alchajmerovu bolest?“ kaže Čun. „A odgovor je da ih je bilo mnogo manje nego što se moglo očekivati u poređenju sa opštom populacijom.“
Od više od 225.000 osoba sa podacima o tvrdnjama u studiji, samo 80.000 su bili HIV pozitivni pojedinci stariji od 60 godina. Više od 46.000 je uzimalo RT inhibitore tokom skoro trogodišnjeg perioda posmatranja od 2016. do 2019. Podaci je dobijena kroz saradnju sa zdravstvenom informacionom tehnologijom i firmom za klinička istraživanja IKVIA, koju vodi Tiffani Chov, M.D.
Kod živih osoba sa HIV-om, bilo je 2,46 dijagnoza Alchajmerove bolesti na 1.000 osoba među HIV pozitivnim osobama koje su uzimale ove inhibitore, u odnosu na 6,15 za opštu populaciju. Ovu kontrolnu grupu predstavljalo je više od 150.000 HIV negativnih pacijenata starijih od 60 godina sa potraživanjima zdravstvenog osiguranja u vezi sa lečenjem prehlade.
„Ne možete izvodljivo voditi prospektivno kliničko ispitivanje sa ovim brojem pacijenata“, dodaje Chun. „Ovaj pristup je način da se sagleda kako lek može delovati na veliku populaciju pacijenata.“
Chun naglašava da su lekovi koji su pacijenti uzimali u ovoj retrospektivnoj studiji dizajnirani da se suprotstave RT aktivnosti kod HIV-a i da su verovatno imali samo ograničen efekat na mnogo različitih mogućih oblika enzima aktivnih u mozgu.
„Ono što sada gledamo je veoma grubo“, kaže Čun. „Jasan sledeći korak za našu laboratoriju je da identifikuje koje verzije RT deluju u mozgu AD tako da se mogu otkriti ciljaniji tretmani, dok bi trebalo nastaviti sa prospektivnim kliničkim ispitivanjima trenutno dostupnih RT inhibitora na osobama sa ranom AD.
