Pametni tekstil ima potencijal da revolucioniše zdravstvenu zaštitu. U svojoj doktorskoj tezi iz tekstilne tehnologije, Emanuel Gunarson predstavlja jedinstvena rešenja za usko grlo koje je dugo kočilo tržište.
Sa populacijom koja stari, sve veći zahtevi se postavljaju pred zdravstvenu zaštitu i pametni tekstil može ponuditi rešenje gde samo mašta postavlja granice.
„Dugoročni cilj većine pametnih tekstila je da budu toliko laki za upotrebu da korisnik o njima ne misli ništa više od običnog odevnog predmeta. Ne bi trebalo da bude potrebna posebna procedura za njihovo korišćenje. Ako u tome uspemo , nećemo opterećivati zdravstvenu zaštitu tako što će zdravstveno osoblje upravljati praćenjem vitalnih parametara kao što su krvni pritisak i puls, jer korisnik može sam da se nosi sa tim“, rekao je Gunarson.
U svom radu istraživao je kako se majica za merenje srčanog ritma i pokreta i odevni predmeti za elektrostimulaciju mogu proizvesti u jednom koraku. Ovo uključuje vezu između kontaktnih površina (elektroda), izolovanih provodnih puteva između elektrode i kontaktne tačke i potrebne električne merne opreme.
„Ovo, koliko znamo, nikada ranije nije opisano. Potpuno smo uvereni da je ovo rešenje za značajno usko grlo kada je u pitanju ozbiljno pokretanje tržišta pametnog tekstila“, rekao je Gunarson.
Njegov rad je rezultirao sa dva različita jednostavna načina za proizvodnju pametnog tekstila. On pokazuje da se senzori mogu integrisati korišćenjem standardnih metoda proizvodnje tekstila. Istraživanje takođe uključuje kritiku nekih metoda koje se koriste za merenje funkcionalnosti pametnog tekstila i savete kako to učiniti bolje.
Hoće li nastaviti svoj posao? „Da, sledeći prirodni korak biće da vidimo kako se ova odeća nosi sa jednim od najtežih izazova sa kojima se odeća suočava, a to je pranje. Naročito što se ova odeća mora nositi najbliže koži, moraće da se pere relativno često“, rekao je Gunarson.
Studije sa drugih univerziteta pokazuju da prediva koja se koriste za merenje signala iz tela ne izdržavaju mnogo pranja, ali nakon male pilot studije, Gunarson se nada suprotnom.
„Imao sam privilegiju da imam jednog od naših veoma talentovanih, ambicioznih i entuzijastičnih studenata tekstilnog inženjerstva koji su spremni da mi pomognu u ovome kao deo njihove teze. Nadam se da ćemo rezultate moći da iskoristimo za buduću recenziranu publikaciju o Dugoročno, takođe moramo da sprovedemo veće terenske studije da bismo potvrdili robusnost odevnih predmeta.
On je opisao kako posao koji je obavio nikada ne bi bio moguć bez neverovatno veštih tehničara u laboratorijama Švedske škole za tekstil i opreme kojom oni vladaju.
„Ne mogu ovo dovoljno da naglasim i izuzetno sam zahvalan svima onima koji su godinama pomagali u finansiranju naše mašinerije i što je škola prepoznala važnost posedovanja te ekspertize n sajta. U Borasu imamo ogromnu prednost što smo opremljen sa veoma finim laboratorijskim okruženjem.“
