Kognitivni pad i demencija već pogađaju više od 55 miliona ljudi širom sveta. Predviđeno je da će ovaj broj naglo porasti u narednih nekoliko decenija kako globalna populacija stari.
Postoje određeni faktori rizika od kognitivnog pada i demencije koje ne možemo da promenimo – kao što je genetska predispozicija za ova stanja. Ali drugi faktori rizika nad kojima možemo imati veću moć – sa istraživanjem koje pokazuje da određene navike u načinu života koji se mogu promeniti, kao što su pušenje, gojaznost i nedostatak vežbanja, svi su povezani sa većim rizikom od demencije.
Koja uloga ishrane igra u prevenciji kognitivnog pada i demencije je takođe bila u fokusu naučnih istraživanja već duže vreme.
Na primer, brojne studije su ispitivale prednosti mediteranske dijete. Čini se da ova dijeta ima pozitivan uticaj na važne metrike zdravog mozga, kao što su ukupni volumen mozga, debljina korteksa i integritet bele materije.
Naša nedavna studija sada sugeriše da praćenje tradicionalne japanske dijete takođe može biti korisno za zdravlje mozga – i bolje za njega od tipične zapadnjačke ishrane.
Japan je poznat po dugovečnosti svojih ljudi. Na primer, prefektura Okinava na jugu Japana ugošćuje izuzetno veliki broj stogodišnjaka. Iz tog razloga, Okinava je prepoznata kao Plava zona, oblast u kojoj ljudi žive izuzetno dugo. Dugovečnost onih koji žive u ovom regionu često se delom pripisuje njihovoj tradicionalnoj ishrani.
Tipičnu japansku ishranu karakteriše hrana kao što su pirinač, riba i školjke, kao i voće (posebno agrumi). Ali ono što ovu ishranu čini jedinstvenom su tradicionalna japanska hrana kao što su miso (pasta od fermentisane soje), morske alge, kiseli krastavci, zeleni čaj, soja, sojine klice i pečurke (kao što su šitake). Posebno, ovu dijetu karakteriše i nizak unos crvenog mesa i kafe.
Vredi napomenuti da je tradicionalna japanska dijeta kulturna navika, a ne dijeta dizajnirana za postizanje određenog cilja (kao što je gubitak težine). To je jednostavno ono u čemu mnogi Japanci redovno uživaju za svojim trpezarijskim stolom.
Da bismo sproveli našu studiju, pogledali smo uzorak od 1.636 odraslih Japanaca starosti od 40 do 89 godina.
Prvo smo identifikovali tipičnu ishranu učesnika tražeći od njih da zabeleže sve što su jeli i pili tri dana. Takođe su dobili kameru za jednokratnu upotrebu da slikaju svoje tanjire pre i posle svakog obroka kako bi napravili vizuelni zapis o tome koliko su pojeli.
Kombinujući pisani zapis o ishrani sa slikama, onda smo izračunali prosečni dnevni unos hrane za svaku osobu. Ovo nam je dalo dobru osnovnu meru normalnih navika u ishrani učesnika.
Na osnovu zapisa o ishrani, otkrili smo da je 589 učesnika sledilo tradicionalnu japansku ishranu. Još 697 učesnika jelo je tipičnu zapadnjačku ishranu, koju je karakterisala velika potrošnja rafinisanih ugljenih hidrata, hrane sa visokim sadržajem masti, bezalkoholnih pića i alkohola. Konačno, manji broj učesnika (350 ljudi) jeo je ishranu koja je sadržala veću od prosečne količine biljne hrane (žitarice, povrće i voće) i mlečnih proizvoda. Ovaj način ishrane nazvali smo biljno-voće-mlečna dijeta.
Takođe smo prikupili informacije o drugim životnim i zdravstvenim faktorima, uključujući da li je učesnik imao genetsku predispoziciju za demenciju (kao što je APOE genotip), da li su pušili, nivo fizičke aktivnosti i da li su imali neka zdravstvena stanja (kao što je moždani udar). ili dijabetes). To smo uradili da bismo prilagodili naše analize kako bismo uzeli u obzir ove faktore, osiguravajući da se naši nalazi mogu pripisati isključivo ishrani.
Zatim smo analizirali progresiju atrofije ili smanjenja mozga (gubitak neurona) u periodu od dve godine. Ono što je najvažnije, atrofija mozga povezana sa uzrastom je uobičajeni marker kognitivnog pada i demencije. Atrofija mozga je merena MR skeniranjem.
Otkrili smo da su žene koje su pratile tradicionalnu japansku ishranu imale manje skupljanje mozga tokom dvogodišnjeg perioda istraživanja u poređenju sa ženama koje su sledile zapadnjačku ishranu. Manje je jasno kakav je efekat imala dijeta povrće-voće-mlečni proizvodi – verovatno zbog malog broja učesnika koji su pratili ovu dijetu.
Zanimljivo je da je ovaj efekat bio očigledan samo kod žena. Nije bilo razlike u količini smanjenja mozga kod muškaraca koji su pratili tradicionalnu japansku ishranu u poređenju sa onima koji su pratili druge dijete.
Može postojati nekoliko razloga za ovaj obrazac rezultata. Čini se da su neki specifični za biološke razlike između polova. Na primer, čini se da određeni hranljivi sastojci – poput magnezijuma i biljnih estrogena koji se nalaze u ribi, školjkama, pečurkama, celim žitaricama i mahunarkama – imaju jači zaštitni efekat na mozak žena.
Ovaj efekat se takođe može objasniti razlikama u životnim navikama među polovima. Utvrđeno je da su negativni faktori, kao što je pušenje – koji mogu umanjiti prednosti zdrave ishrane – mnogo češći među muškarcima. Takođe, muški učesnici su skloniji odstupanju od tradicionalne japanske ishrane – skloni su konzumiranju više rezanaca (izvor rafinisanih ugljenih hidrata) i alkoholnih pića (sake) nego žene. Oba ova faktora mogu doprineti smanjenju mozga.
Prednosti japanske dijete takođe mogu proizaći iz činjenice da su mnoge namirnice bogate vitaminima, polifenolima, fitokemikalijama i nezasićenim masnim kiselinama. Sve ove komponente su poznate po svojim antioksidativnim i antiinflamatornim efektima – što u osnovi znači da pomažu da mozak i njegovi neuroni rade najbolje što mogu.
Sada će biti važno da se sprovedu dalja istraživanja – ne samo da bi se potvrdili naši nalazi, već i da se istraže neki od razloga za razlike koje se vide između muškaraca i žena kada je u pitanju njihova preferirana ishrana i zdravlje mozga.
Prihvatanje elemenata tradicionalne japanske ishrane i uključujući hranu kao što su riba, morski plodovi, soja, miso, morske alge i šitake pečurke ne samo da mogu pomoći u poboljšanju kognitivnih funkcija, već i opšteg zdravlja.
