Kako genomika i precizna medicina napreduju, otvaraju nove puteve za personalizovane tretmane koji zamenjuju konvencionalni model koji odgovara svima, ko će zapravo imati koristi od njih? Promene paradigme u lečenju bolesti mogu promeniti živote, samo ako im ljudi imaju pristup. Novo istraživanje se sada bavi izazovom pristupa inovativnoj nezi.
U studiji objavljenoj u Frontiers in Genetics, istraživači sa Univerziteta u Osaki i Univerziteta u Lozani (Švajcarska) fokusirali su se na jednak pristup, autonomiju pacijenata i pristupačnost genomske medicine – konkretno, na multigensko panelno testiranje na rak.
Oni su uporedili status testiranja u svojim zemljama i otkrili da uprkos ‘univerzalnom’ osiguranju u obe zemlje, prepreke koje se odnose na dostupnost testova, sveobuhvatne informacije o pacijentima i pristupačnost celokupnog procesa dijagnostike i lečenja predstavljaju prepreke pristupu pacijentima.
Multigensko panelno testiranje za rak koristi uzorke tkiva ili krvi da analizira više gena istovremeno pomoću tehnologije sekvenciranja sledeće generacije i identifikuje genetsku mutaciju koja uzrokuje rak kod pojedinca. Lekari zatim mogu da prilagode tretman za specifičnu genetsku strukturu pacijenta, čime potencijalno povećavaju stopu preživljavanja.
Istraživači su prikupili i analizirali primarne i sekundarne izvore i otkrili da se u Japanu multigensko panelno testiranje na rak nudi u 260 određenih bolnica, od kojih su mnoge koncentrisane u urbanim područjima. U Švajcarskoj, multigensko panel testiranje je dostupno u velikim bolnicama za nastavu, iako se tip panel testiranja, kao i službeni jezik koji se govori u toj oblasti, razlikuju među bolnicama. Ovi uslovi dovode do pitanja vezanih za ruralni pristup i potencijalne jezičke barijere.
Istraživački tim je takođe naveo pristup informacijama za pacijente i osiguranje kao prepreke. U Japanu, detaljne informacije o pacijentima o panel testiranju, uključujući specifične tipove testova i procese, dostupne su na mreži, ali se možda ne odnose direktno na individualne potrebe.
U Švajcarskoj, informacije dostupne na mreži obično su previše opšte ili, obrnuto, namenjene profesionalcima. U Japanu, osiguranje za testiranje zavisi od specifičnih kriterijuma, kao što je nedostatak standardnih opcija za lečenje raka kod pacijenata. U Švajcarskoj, osnovno osiguranje generalno pokriva genomske analize, ali efikasnost i neophodnost testova od strane lekara ili pružaoca osiguranja može uticati na nadoknadu.
„Ovo su pitanja koja zahtevaju dobro izbalansirana rešenja“, kaže glavni autor studije Kate Nakasato. „Na primer, iako je obezbeđivanje nadoknade za sve pacijente idealno, postoji i potreba da se razmotri održivost novih tehnologija i potencijalno opterećenje zdravstvenog sistema u celini.“
„Nalazi ove studije protežu se izvan Japana i Švajcarske“, dodaje stariji autor Kazuto Kato. „Obezbeđivanje jednakog pristupa, autonomije pacijenata i pristupačne zdravstvene zaštite je ključno za tekući dijalog o zdravstvenoj jednakosti i ljudskim pravima.“