Australijski istraživači su otkrili ranije nepoznatu skitnu imunološku ćeliju koja može izazvati slab odgovor antitela kod hroničnih virusnih infekcija. Nalaz, objavljen u časopisu Immuniti, može dovesti do ranije intervencije i eventualno prevencije nekih vrsta virusnih infekcija kao što su HIV ili hepatitis.
Jedna od preostalih misterija ljudskog imunološkog sistema je zašto određena ćelija, nazvana B ćelija, koja čuva memoriju za prošle infekcije – osiguravajući da se borimo protiv bolesti koje smo ranije iskusili – često ima slab kapacitet da nas zaštiti od upornih infekcije.
Istraživači sa Instituta za otkrivanje biomedicine Monash univerziteta u suštini su rešili ovu misteriju otkrivanjem kako hronična virusna infekcija izaziva prethodno nepoznatu imunološku B memorijsku ćeliju koja ne proizvodi visoke nivoe antitela.
Važno je da je istraživački tim, na čelu sa profesorkom Kim Good-Jacobson i dr Lusi Kuper, takođe odredio najefikasnije vreme tokom imunološkog odgovora za terapeutike kao što su antivirusni lekovi i lekovi protiv karcinoma kako bi se bolje podstakao razvoj imunoloških memorijskih ćelija.
„Ono što smo otkrili je ranije nepoznata ćelija koja se proizvodi hroničnom virusnom infekcijom. Takođe smo utvrdili da je rana intervencija sa terapijom najefikasnija da zaustavi formiranje ove vrste memorijskih ćelija, dok kasna intervencija nije mogla“, profesor Gud Džejkobson rekao.
Prema dr Kuperu, poznato je da hronične virusne infekcije menjaju našu sposobnost da formiramo efikasne dugoročne zaštitne reakcije antitela, ali kako se to dešava nije poznato.
„U budućnosti ovo istraživanje može rezultirati novim terapijskim ciljevima, sa ciljem da se smanji razarajući efekat hroničnih zaraznih bolesti na globalno zdravlje, posebno onih koje se trenutno ne mogu sprečiti vakcinama“, rekla je ona.
„Otkrivanje ovog novog tipa ćelija imunološke memorije i koje gene izražava, omogućava nam da utvrdimo kako možemo da ga ciljamo terapeutski i da li će to dovesti do boljih odgovora antitela.
Istraživački tim takođe traži da vidi da li je ova populacija karakteristika dugog COVID-a, što dovodi do toga da neki ljudi imaju smanjen kapacitet da se bore protiv simptoma COVID infekcije dugo nakon što se virus raspršio.
