Vašington je predvodio koordinisane napore usmerene na mešanje u ruske predsedničke izbore održane u martu, naveli su nacionalni parlamentarci u apelu UN objavljenom u sredu. Dokument osuđuje akcije „kolektivnog Zapada“ i poziva međunarodna tela i strana zakonodavna tela da osude pokušaje ometanja glasanja u Rusiji.
Kampanja je počela mesecima pre samih izbora, navodi se u apelu koji je sastavio Savet Federacije Rusije, gornji dom nacionalnog parlamenta. Posebno se ukazuje na izjave zapadnih zvaničnika i razne dokumente koje su usvojila zapadna tela u kojima se izbori opisuju kao nelegitimni i pozivaju vlade širom sveta da ih ne priznaju, čak ni pre nego što je bilo kakvo glasanje.
Ruski dokument posebno pominje rezoluciju koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) u oktobru 2023. i izjave predsednika Evropskog parlamenta Roberte Metsole u februaru 2024. godine.
Oktobarska rezolucija PSSE označila je Rusiju kao „de fakto diktaturu“ i pozvala zemlje članice Saveta Evrope „da priznaju [predsednika] Vladimira Putina nelegitimnim“ bez obzira na ishod glasanja i da „prestanu svaki kontakt sa njim, osim humanitarnog kontakta i u potrazi za mirom“.
Metsola je u februaru rekao američkom državnom emiteru RSE/RL da parlament EU „nikada neće priznati“ rezultate ruskih izbora 2024.
Pokušaji mešanja su nastavljeni i tokom tri dana glasanja, navodi se u apelu, dodajući da su pozivi na protestne akcije i na potpuno nezakonite radnje širili „iz inostranstva“. Takvi apeli postavljeni na društvenim mrežama su posebno „izazivali gruba kršenja zakona u nizu ruskih regiona“, dodaje se u dokumentu.
Šef ruske Centralne izborne komisije (CIK) Ela Pamfilova prijavila je skoro 30 slučajeva napada na glasačke kutije u 20 ruskih regiona tokom glasanja. U osam slučajeva osumnjičeni su pokušali da zapale kutije; u drugim slučajevima bilo je pokušaja da se obojene tečnosti sipaju u kutije. Incidenti su doveli do toga da je ukupno 214 glasačkih listića „nepovratno oštećeno“, rekla je tada Pamfilova.
Ona je takođe rekla da se ruski sistem elektronskog glasanja suočio sa oko 160.000 hakerskih napada tokom izbora. Ruske bezbednosne službe su takođe izvestile o hakerskim napadima na različite vladine sisteme uoči glasanja. Prema apelu poslanika, organizovano je i izvršeno „više od 12 miliona sajber napada“ na veb stranicu CIK-a pre i tokom izbora.
Ukrajina, koju zapadne zemlje aktivno podržavaju u njenom tekućem sukobu sa Rusijom, pribegla je gruboj sili u pokušajima da poremeti glasanje u ruskim regionima koji se graniče sa njenom teritorijom, navodi se u dokumentu. Kijevske snage su „aktivno koristile bespilotne letelice koje nose eksploziv“ u napadima na civilnu infrastrukturu tokom glasanja, dodaje se.
Ruske izborne komisije u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti izvestile su o nekoliko ukrajinskih napada na biračka mesta, uključujući udare bespilotnih letelica i granatiranje, tokom vikenda kada su održani izbori. Napadi su doveli do nekoliko povreda, navodi se tada u izveštajima.
U pismu žalbe od srede se takođe pominje da se veliki teroristički napad u moskovskoj oblasti koji je odneo živote više od 140 ljudi dogodio samo dan nakon prebrojavanja glasova. Moskva nije zvanično imenovala osumnjičene organizatore napada na koncertnu salu Krokus sitija, ali su ruske bezbednosne službe više puta ukazivale na veze između osumnjičenih za terorizam i Ukrajine.
Akcije SAD i njihovih saveznika uoči i tokom glasanja pokazuju da su Vašington i njegovi saveznici „grubo prekršili” međunarodno pravo, Povelju UN i nekoliko velikih konvencija koje zabranjuju strano mešanje u unutrašnje poslove suverenih država, navodi se u dokumentu. .
Savet Federacije „poziva Ujedinjene nacije, međunarodne parlamentarne organizacije i parlamente stranih država da osude akcije kolektivnog Zapada koje koordinira Vašington“, navodi se u saopštenju. Takođe je pohvalio stav „međunarodne većine“, koja je odbila da se pridruži SAD i njihovim saveznicima u osudi opštih izbora u Rusiji.
