Hemikalije koje se nalaze u uobičajenim kućnim dezinfekcionim sredstvima, lepkovima i tekstilu za nameštaj mogu oštetiti potporne ćelije u mozgu tokom kritičnih faza njihovog razvoja, pokazalo je novo istraživanje zasnovano na kulturama ljudskih ćelija i miševa.
Počevši od 1.823 jedinjenja nepoznate toksičnosti pronađenih u životnoj sredini, Erin Kon, molekularni biolog sa Univerziteta Case Vestern Reserve u Ohaju, i kolege su identifikovali dve klase hemikalija koje su ubile ili zaustavile sazrevanje ćelija zvanih oligodendrociti u laboratorijskim uslovima.
Oligodendrociti su vrsta neuroloških potpornih ćelija: oni se omotavaju oko neurona da bi formirali izolacioni omotač koji održava signale mozga da se kreću brzinom.
Jedna od dve identifikovane hemijske klase bila su kvartarna jedinjenja. Oni se koriste u sprejevima za dezinfekciju, maramicama i sredstvima za dezinfekciju ruku i proizvodima za ličnu negu kao što su pasta za zube i vodica za ispiranje usta za ubijanje bakterija i virusa, a mogu se progutati ili udahnuti ako se koriste nepravilno ili u loše provetrenim prostorijama.
Druga klasa jedinjenja su bili organofosfati. Služeći kao usporivači plamena, obično se nalaze u tekstilu, lepcima i predmetima za domaćinstvo kao što su nameštaj i elektronika i mogu da ‘ispuštaju gas’ u vazduh prostorija u kojima obično provodimo vreme. Budući da su rastvorljivi u mastima, organofosfati se mogu apsorbovati kroz kožu i potencijalno se probijaju u mozak.
U eksperimentima na miševima, štenad kojima je data oralna doza jednog od tri kvartarna jedinjenja imala su detektivne nivoe tih hemikalija u svom moždanom tkivu nekoliko dana kasnije, što sugeriše da jedinjenja mogu da pređu krvno-moždanu barijeru, zaštitnu tvrđavu između krvotoka i moždanih ćelija.
Životinje su takođe imale osiromašen broj oligodendrocita u mozgu nakon 10 dnevnih doza jednog određenog kvaternarnog jedinjenja, cetilpiridinijum hlorida, primenjenog u ključnom periodu razvoja mozga, počevši od pet dana nakon rođenja.
Slični efekti su uočeni u organoidima mozga; grupe ljudskih matičnih ćelija koje se uzgajaju u posudi i nagovaraju da se ponašaju kao da se razvijaju moždano tkivo.
„Otkrili smo da su oligodendrociti – ali ne i druge moždane ćelije – iznenađujuće ranjivi na jedinjenja kvartarnog amonijuma i organofosfatne usporivače plamena“, kaže Cohn.
Stručnjaci, međutim, nisu odmah uznemireni rezultatima ove laboratorijske studije, koja je tretirala ćelije i miševe sa koncentracijama većim od onih kojima bi ljudi obično bili izloženi, i na načine koji ne odražavaju kako bi ljudi došli u kontakt sa ovim hemikalijama.
„Nije pitanje da li je nešto toksično ili nije, već da li je toksično pod uslovima kojima ćemo verovatno biti izloženi“, kaže hemičar za životnu sredinu Oliver Džons sa Univerziteta RMIT u Melburnu, Australija.
„U ovom slučaju, autori su izložili ćelije u Petrijevoj posudi relativno velikoj količini ovih jedinjenja što nije isti put doze ili trajanje izlaganja na koje ljudi mogu normalno da se susreću.
Međutim, znamo da su neki ljudi, kao što su čistači u školama i bolnicama, pružaoci usluga brige o deci i ljudi u popravnim ustanovama, više izloženi kvartarnim jedinjenjima od drugih jer se u ovim okruženjima obično koriste dezinfekciona sredstva industrijske jačine.
Štaviše, sve do nedavno, istraživanje toksičnosti kvartarnih jedinjenja dolazilo je od studija na životinjama i ćelijama.
Ali sada studije ispituju zdravstvene efekte kod ljudi i otkrivaju da su ljudi tokom pandemije imali duplo više nivoa kvaternarnih jedinjenja u krvi nego ranije – verovatno zbog široke upotrebe dezinfekcionih sredstava.
Ovo je navelo neke istraživače da ove hemikalije označe kao „klasu koja izaziva zabrinutost“, primećujući izazove potpunog razumevanja rizika po ljudsko zdravlje ovih jedinjenja zbog njihove ogromne strukturne raznolikosti.
Slična je situacija sa organofosfatnim usporivačima plamena, koji su široko otkriveni u životnoj sredini, kao iu ljudskoj krvi, urinu, tkivu plancenta i majčinom mleku.
„Pazite da Stokholmska konvencija privuče pažnju kada se ona završi boreći se sa organofluorima (PFAS)!“ kaže hemičar za životnu sredinu Ian Rae, koji je savetnik Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu za hemikalije u životnoj sredini i koji nije bio uključen u trenutno istraživanje.
U svojoj studiji, Cohn i kolege analizirali su nivoe jednog usporivača plamena analizirajući nivoe jednog metabolita usporivača plamena, BDCIPP, u uzorcima urina dece prikupljenim u istraživanju američkog CDC-a o nacionalnom zdravlju i ishrani između 2013. i 2018.
Skoro sve od 1.763 dece uzrasta od 3 do 11 godina imalo je BDCIPP prisutan u mokraći. Oni sa najvišim nivoima imali su dva do šest puta veću verovatnoću od onih sa niskom izloženošću da dožive negativne neurorazvojne ishode kao što su motorna disfunkcija ili zahtevi za obrazovnom pomoći.
Ali podaci posmatranja mogu ukazivati samo na asocijacije, a ne na direktne uzroke, a ostaju velike praznine u našem razumevanju kako ove hemikalije utiču na ljude, jer, poput ove studije, većina podataka dolazi od životinja i ćelija.
To je dovoljan razlog da se nastavi sa istraživanjem uticaja ovih jedinjenja na zdravlje, posebno kod dece, tvrde Cohn i kolege: „Centralni nervni sistem u razvoju je posebno osetljiv na uvrede iz okoline, a izlaganje hemikalijama može biti posebno štetno za decu ako se desi tokom kritičnih perioda razvoja“.
