Istraživanje pod vodstvom Univerziteta Curtin otkrilo je rijetku česticu prašine zarobljene u drevnom vanzemaljskom meteoritu koji je formirala zvijezda koja nije naše sunce.
Istraživanje pod nazivom „Element atomske skale i izotopsko istraživanje zvezdane prašine bogate 25 Mg iz supernove koja sagoreva H“ pojavljuje se u časopisu Astrophisical Journal.
Do otkrića su došli glavni autor dr Nikol Nevil i kolege tokom njenog doktorata u Curtinu, sada radi na Institutu za lunarne i planetarne nauke u saradnji sa NASA-inim svemirskim centrom Džonson.
Meteoriti se uglavnom sastoje od materijala koji je nastao u našem Sunčevom sistemu, a mogu da sadrže i sitne čestice koje potiču od zvezda rođenih mnogo pre našeg sunca.
Naznake da su ove čestice, poznate kao presolarna zrna, relikti sa drugih zvezda nalaze se analizom različitih tipova elemenata unutar njih.
Dr Nevil je koristila tehniku zvanu tomografija atomske sonde da analizira česticu i rekonstruiše hemiju na atomskoj skali, pristupajući skrivenim informacijama unutar njih.
„Ove čestice su poput nebeskih vremenskih kapsula, koje pružaju snimak života njihove roditeljske zvezde“, rekla je dr Nevil.
„Materijal stvoren u našem solarnom sistemu ima predvidljive odnose izotopa — varijante elemenata sa različitim brojem neutrona. Čestica koju smo analizirali ima odnos izotopa magnezijuma koji se razlikuje od bilo čega u našem solarnom sistemu.“
„Rezultati su bukvalno bili van hartija od vrednosti. Najekstremniji odnos izotopa magnezijuma iz prethodnih studija presolarnih zrna bio je oko 1.200. Zrno u našoj studiji ima vrednost od 3.025, što je najveća ikad otkrivena.“
„Ovaj izuzetno visok izotopski odnos može se objasniti samo formiranjem u nedavno otkrivenom tipu zvezde – supernovi koja gori vodonik.“
Koautor dr Dejvid Saksi, iz Centra Džon de Leter u Kertinu, rekao je da istraživanje otvara novi teren u tome kako razumemo univerzum, pomerajući granice i analitičkih tehnika i astrofizičkih modela.
„Atomska sonda nam je dala čitav nivo detalja kojima nismo mogli da pristupimo u prethodnim studijama“, rekao je dr Saksi.
„Supernova koja gori vodonik je vrsta zvezde koja je otkrivena tek nedavno, otprilike u isto vreme kada smo analizirali sićušnu česticu prašine. Upotreba atomske sonde u ovoj studiji daje novi nivo detalja koji nam pomaže da razumemo kako ovi formirane zvezde“.
Koautor profesor Fil Bland iz Kurtinove škole za Zemlju i planetarne nauke rekao je da nam nova otkrića iz proučavanja retkih čestica u meteoritima omogućavaju da steknemo uvid u kosmičke događaje izvan našeg Sunčevog sistema.
„Prosto je neverovatno moći da povežemo merenja atomske skale u laboratoriji sa nedavno otkrivenom vrstom zvezde.“
