Fokus na toplotu i zdravlje, kao i dekarbonizacija zdravstvenog sektora, su među ključnim implikacijama najnovijeg izveštaja MJA–Lancet Countdovn o zdravlju i klimatskim promenama, objavljenom u Medical Journal of Australia.
Uprkos dokumentovanju izvesnog obećavajućeg napretka u klimatskim promenama i zdravlju, vodeći australijski naučnici koji stoje iza ovogodišnjeg izveštaja pozivaju na hitne i održive akcije kako bi se zaštitili od uticaja klimatskih promena na zdravlje.
„Nalazimo se u eri važnih prekretnica za klimu i zdravlje sa nekim obećavajućim napretkom sa Australijskom nacionalnom strategijom za zdravlje i klimu koja je pokrenuta u decembru 2023. i pregovorima o klimi na COP 28 Ujedinjenih nacija dajući zdravstvenim radnicima mesto za stolom. Međutim, postoji ne može se poreći da su klimatske projekcije za budućnost i dalje mračne“, rekao je dr Aditia Vias, saradnik Lancet Countdovn Oceania na Univerzitetu u Sidneju.
„Novi podaci dostupni u izveštaju MJA–Lancet Countdovn za 2023. daju odgovor na postizanje ambicija međunarodnih klimatskih pregovora i nacionalnog zakonodavstva, pokazujući oblasti na koje se region Okeanije mora fokusirati.
Autori posebno pozivaju australijske zdravstvene organizacije i zdravstvene radnike koji rade u ovim organizacijama da pokažu odgovornost za smanjenje 29 megatona emisija gasova staklene bašte koje generišu svake godine.
Autori takođe pozivaju vlade i zdravstvene vlasti da hitno razviju i sprovode akcione planove za toplotu i zdravlje zasnovane na dokazima nakon što izveštaj dokumentuje povećanje od 24% u prosečnom broju sati kada ljudi prelaze prag rizika od toplote godišnje širom Australije.
Oni navode da to ima značajne implikacije na način na koji ljudi obavljaju svoj svakodnevni posao i aktivnosti u slobodno vrijeme. U situacijama sa umerenim rizikom od toplotnog stresa, trajanje sportskih aktivnosti bi, na primer, trebalo da se skrati ili da se povećaju pauze za odmor, kako bi se izbegla toplotna bolest.
Šesto izdanje izveštaja, Izveštaj MJA–Lancet Countdovn za 2023. o zdravlju i klimatskim promenama po prvi put se fokusira na Okeaniju u celini. On se oslanja na stručnost 14 institucija iz Australije, Novog Zelanda, Sjedinjenih Država i Vijetnama, u partnerstvu sa Univerzitetskim koledžem u Londonu, kako bi pružio najsavremeniju procenu klime i zdravlja u Australiji.
Glavni autor izveštaja, vanredni profesor Pol Begs sa Univerziteta Mekveri, rekao je da je ovo izdanje najvažnije do sada.
„Izveštaj MJA–Lancet Countdovn za 2023. ističe neke značajne korake napred u odgovoru Australije na krizu zdravlja i klimatskih promena, ali takođe zaključuje da su potrebne hitne i suštinske dalje akcije da bi se zaštitila Australija i zdravlje njenih ljudi“, rekao je on.
Profesor Oli Džej, direktor Inkubatora za istraživanje toplote i zdravlja Univerziteta u Sidneju i autor globalnog izveštaja Lancet Countdovn, rekao je da se planeta zagreva brzinom bez presedana i da je Australija posebno podložna teškim i produženim napadima ekstremne vrućine.
„Važno je da pažljivo razmislimo o načinu na koji preduzimamo potrebnu tranziciju od fosilnih goriva kako bismo osigurali da svi plaćaju svoj pošten udeo i da teret prilagođavanja ne pada nesrazmerno na one koji to najmanje mogu da priušte, “ rekao je.
Tokom poslednjih 30 godina došlo je do 24% povećanja prosečnog broja godišnjih sati kada osoba premaši prag rizika od toplotnog stresa u Australiji.
Ozbiljne poplave u četiri istočne države Australije 2022. godine dovele su do osiguranih gubitaka od 7,168 milijardi dolara – najvećeg ikada zabeleženog – i više od isplata osiguranja u leto 2019–20. zbog požara, poplava i grada zajedno.
Ugalj i dalje čini dve trećine domaće proizvodnje energije u Australiji, jednu trećinu ukupnog snabdevanja energijom i više od polovine proizvodnje električne energije – smanjenje u odnosu na 80% u 2005. Samo 1.500 organizacija širom sveta se obavezalo na prodaju fosilnih goriva; međutim, 2022. godine, samo 215 novih organizacija se oslobodilo fosilnih goriva u Australiji, a samo dve od njih su zdravstvene organizacije.
Nakon procene izveštaja, autori pozivaju zajednice, vlade, industriju i zdravstvene sisteme da se usredsrede na:
Vrućina i toplotni talas su kritičan primer, tihi ubica koji je odneo više života od bilo koje druge prirodne opasnosti u Australiji. Ovo zahteva od vlada i zdravstvenih vlasti da razviju nijansirane i inkluzivne akcione planove za toplotu i zdravlje koji se bave različitim okruženjima u kojima ljudi rade, žive i igraju se.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) snažno se zalagala za prestanak upotrebe fosilnih goriva „u ime zdravlja“, opisujući nastavak vađenja i sagorevanja fosilnih goriva kao „čin samosabotaže“. Kao što su prethodna istraživanja pokazala, zdravstveni sektor ima značajnu ulogu u smanjenju emisije gasova staklene bašte. Svaki zdravstveni radnik i istraživač takođe može delovati u svom ličnom svojstvu tako što će se zalagati za svog poslodavca da se oslobodi fosilnih goriva.
Australija prolazi kroz cikluse suša i poplava, a ekonomski i društveni uticaji postaju sve češći i štetniji zbog klimatskih promena. MJA–Lancet Countdovn je u potpunosti dokumentovao ovaj ciklus od suše do poplave sa svojih šest godišnjih izveštaja objavljenih od 2018.
Australija je nedavno postigla brz napredak u povećanju udela obnovljive energije u proizvodnji električne energije, sa 17% u 2018. na 36% u 2022. Međutim, kao što prepoznaju gore navedeni uvidi, ugalj i dalje igra značajnu ulogu u domaćoj proizvodnji, snabdevanju i snabdevanju energijom. generacije.
„Izveštaj MJA–Lancet Countdovn o zdravlju i klimatskim promenama za 2023. godinu: potrebna održivost u sektoru zdravstvene zaštite Australije“ prati veze između javnog zdravlja i klimatskih promena za 25 indikatora u pet domena: opasnosti po zdravlje, izloženost i uticaji; prilagođavanje, planiranje i otpornost na zdravlje; akcije ublažavanja i zajedničke koristi za zdravlje; ekonomija i finansije; te javni i politički angažman.
