Umro je Mauricio Polini, italijanski pijanista dobitnik Gremija koji je često nastupao u operskoj kući La Skala u Milanu. Imao je 82 godine.
Polini je umro u subotu, navodi se u saopštenju La Skala. U saopštenju nije preciziran uzrok smrti, ali je Polini bio primoran da otkaže koncert na Salcburškom festivalu 2022. godine zbog problema sa srcem.
Tokom šest decenija duge međunarodne karijere, Polinijev repertoar se proširio izvan standardnih klasika. Prigrlio je remek-dela iz ranog 20. veka Igora Stravinskog, Arnolda Šenberga i Antona Veberna i posleratnih modernista kao što su Karlhajnc Štohauzen, Pjer Bulez i Luiđi Nono.
La Skala je pijanistu definisala kao „jednog od velikih muzičara našeg vremena i fundamentalnu referencu u umetničkom životu pozorišta već više od 50 godina“.
Polini je važio za pijanistu sa jedinstvenom intelektualnom snagom, čija je tehnika bez premca i interpretativni nagon naterali slušaoce da duboko razmišljaju.
Rođen je u Milanu 5. januara 1942. godine u porodici umetnika. Njegov otac, Đino Polini, bio je violinista i vodeći racionalistički arhitekta. Njegova majka, Renata Melotti, pevala je i svirala klavir, kao i njen brat Fausto Melotti, koji je takođe bio pionir apstraktne skulpture.
„Odrastao sam u kući sa umetnošću i umetnicima“, rekao je Polini u intervjuu. „Stara dela i moderna dela koegzistirali su zajedno kao deo života.
Polini je počeo da koncertira pre svog 10. rođendana, izvodeći Šopenove etide sa 14 godina, a zatim pobedivši na Međunarodnom Šopenovom pijanističkom takmičenju sa 18, kao najmlađi strani pijanista u grupi od 89 takmičara.
Artur Rubinštajn, predsednik žirija, navodno je rekao da mladi pijanista „već svira bolje od bilo koga od nas“.
Međutim, nakon svog prvog međunarodnog priznanja, Polini je stavio svoju karijeru na čekanje da bi studirao, objašnjavajući da bi nastup odmah za njega bio „malo prerano“.
„Želeo sam da učim, bolje upoznam repertoar, sviram muziku Betovena, Šuberta, Bramsa“, rekao je.
Krajem 1960-ih, Polini je učestvovao u improvizovanim koncertima u fabrikama i programima za studente i radnike u La Skali, koje je dirigovao dugogodišnji prijatelj Klaudio Abado.
Tokom svoje duge međunarodne karijere sarađivao je i sa drugim poznatim dirigentima, među kojima su Rikardo Muti, Danijel Barenbojm i Rikardo Šai.
Polini je svoju prvu američku turneju izveo 1968. Od 1970-ih do 90-ih, snimio je seriju snimaka za izdavačku kuću Deutsche Grammophon, postavši proslavljeni tumač klasika poput Betovena, Šumana i Šuberta.
Njegovi albumi su osvojili nekoliko nagrada, uključujući Gremi 2007. za najbolju instrumentalnu solistu (bez orkestra) za Šopen: Nokturna.
Iza njega su ostali supruga Marilisa i sin Danijele, takođe priznati pijanista i dirigent.
