Novi izveštaj o korišćenju veštačke inteligencije od strane vlade Velike Britanije nudi uvid u ubrzavanje njenog usvajanja i prevazilaženje prepreka transformaciji javnih usluga, čime se poreskim obveznicima uštede milijarde funti.
Izveštaj „Upotreba veštačke inteligencije u vladi“ razmatra koliko se efikasno vlada postavila da maksimalno iskoristi mogućnosti veštačke inteligencije.
Izveštaj Nacionalne revizorske službe, čiji je koautor profesor Alan V. Braun sa Poslovne škole Univerziteta u Ekseteru, otkriva da je veštačka inteligencija u ranoj fazi i da je primena i dalje ograničena – iako interesovanje i ulaganja u AI rastu.
Međutim, izveštaj upozorava da će široke prednosti veštačke inteligencije zahtevati ne samo usvajanje nove tehnologije već i značajne promene u poslovnim procesima i radnoj snazi.
Dobici će biti ostvareni samo ako vlada Ujedinjenog Kraljevstva osigura da njen ukupni program za usvajanje AI bude podržan „realističnim planom“ za rešavanje zastarelih IT sistema, koji rešava nedostatke u veštinama i poboljšava ukupni kvalitet podataka, navodi se u izveštaju.
Među mnogim detaljima uključenim u studiju, anketa vladinih tela Ujedinjenog Kraljevstva otkrila je da AI još uvek nije široko korišćena u vladi, pri čemu je nešto više od trećine ispitanika (37%) već primenilo AI, sa tipično jednim ili dva slučaja upotrebe.
Međutim, anketa sugeriše da vlada Velike Britanije ubrzano povećava svoju aktivnost veštačke inteligencije. Skoro tri četvrtine (70%) državnih organa koji su odgovorili na anketu pilotiraju ili planiraju veštačku inteligenciju, sa tipično četiri slučaja korišćenja koji se istražuju po telu.
Primeri uključuju odeljenja koja koriste veštačku inteligenciju za analizu digitalnih slika, automatizaciju rutinskih provera kao deo procesa aplikacije i izradu ili sumiranje teksta.
Alan V. Brovn, profesor digitalne ekonomije na Poslovnoj školi Univerziteta u Ekseteru, rekao je: „Studija ‘vrednosti za novac’ Nacionalne revizorske kancelarije predstavlja važan pregled mogućnosti i izazova primene veštačke inteligencije u velikim razmerama. Ona naglašava prioritetne oblasti za Primena veštačke inteligencije i identifikuje tenzije između vladinih timova fokusiranih na pokretanje AI inovacija i niz obaveza usaglašenosti, izveštavanja, procene i upravljanja tipičnim za sve aktivnosti javnog sektora.“
„Ova studija o veštačkoj inteligenciji u Vladi Ujedinjenog Kraljevstva potvrđuje ono što vidimo u velikom delu našeg istraživanja digitalne transformacije u Inicijativi za digitalnu ekonomiju u Ekseteru (INDEKS) — postizanje AI na nivou zahteva pronalaženje načina za balansiranje širokog spektra konkurentskih briga i zahteva doslednu komunikaciju među organizacijama, obimno znanje i deljenje sredstava, kao i usklađivanje ključnih uloga i odgovornosti.“
„Efikasnim razmatranjem ovih razmatranja, digitalna transformacija u velikim, složenim organizacijama može se oštrije staviti u fokus kako bi se postigao potencijal koji nudi napredak kao što je AI.“
Garet Dejvis, šef NAO-a, ponavlja komentare profesora Brauna: „AI nudi vladi mogućnosti da transformiše javne usluge i pruži bolje rezultate za poreske obveznike.
„Da bi se postigli ovi poboljšani rezultati, vlada treba da se pobrine da se njen sveukupni program za usvajanje veštačke inteligencije bavi dugotrajnim pitanjima, uključujući kvalitet podataka i starenje IT-a, kao i da gradi efikasno upravljanje rizicima.
„Bez hitnih akcija za otklanjanje prepreka za efikasno korišćenje veštačke inteligencije u okviru javnih usluga, vlada neće obezbediti koristi koje je identifikovala.“
