Dekompresija nerva obećava dobre rezultate za pacijente sa dijabetičkom neuropatijom

Dekompresija nerva obećava dobre rezultate za pacijente sa dijabetičkom neuropatijom

Hirurška dekompresija nerva, koja se koristi za lečenje stanja kao što su sindrom karpalnog tunela i išijas, mogla bi da igra ulogu u ublažavanju bola pacijenata sa dijabetičkom neuropatijom, otkrili su istraživači iz medicinskog centra UT Southvestern.

Petogodišnja studija, objavljena u Annals of Surgery, bila je prvo randomizovano kontrolno ispitivanje za procenu efikasnosti operacije dekompresije nerva donjih ekstremiteta na pacijentima sa dijabetičkom perifernom neuropatijom.

Otprilike 20 miliona Amerikanaca pati od dijabetičke neuropatije, progresivnog stanja koje oštećuje nerve, prvenstveno u nogama i stopalima. Današnji primarni tretman je upotreba privremenih lekova za ublažavanje bolova, ali mnogi pacijenti ih smatraju neefikasnim nakon duže upotrebe.

„Dijabetička neuropatija može biti iscrpljujuća, što dovodi do nedostatka mobilnosti i ozbiljnog smanjenja kvaliteta života“, rekao je vođa studije Shai Rozen, MD, profesor i potpredsednik za plastičnu hirurgiju. „Veruje se da otprilike jedna trećina onih sa bolom od neuropatije ima kompresiju nerva — gde postoji direktan i hroničan pritisak na periferni nerv — zbog fizioloških promena koje izaziva dijabetes. Naše istraživanje sugeriše da operacija dekompresije nerva oslobađa komprimovane nerve iz okolno tkivo moglo bi ponuditi trajno olakšanje za te pojedince.“

Kod dijabetičke neuropatije, nervi mogu nabreknuti i na kraju biti komprimovani okolnim polukrutim tkivom, uzrokujući bol, slabost mišića ili oboje. Tokom operacije, polukruto tkivo se uklanja sa otečenog nerva, omogućavajući poboljšani protok krvi za ublažavanje simptoma.

Studija je pratila 78 pacijenata u UT Southvestern i Parkland Health koji su nasumično raspoređeni u dve grupe – jedna je bila operisana i jedna je služila kao posmatračka grupa koja je ostala samo na lekovima. Oni koji su odabrani za operaciju takođe su imali jednu nogu nasumično izabranu za „lažnu operaciju“ – kada hirurg pravi rezove da bi oponašao proceduru, ali bez glavnih terapijskih radnji (tj. oslobađanje nerva) – dok je druga noga bila podvrgnuta dekompresiji nerva.

Pacijenti su pristali da budu slepi o tome koja je noga podvrgnuta lažnoj operaciji, a koja je imala operaciju dekompresije. Pored toga, evaluatori su bili zaslepljeni u pogledu toga u kojoj su grupi pacijenti. „Ovo maskiranje pacijenata i evaluatora dodatno povećava pouzdanost rezultata“, rekao je dr Rozen.

Tokom naknadnih poseta, pacijenti su ispunjavali standardne upitnike za bol i način života. Tokom 12-mesečne posete, pacijenti koji su bili podvrgnuti hirurškoj intervenciji prijavili su značajno manje bolova u obe noge, dok je rangiranje bola posmatrane grupe bilo nepromenjeno.

U 56 meseci, pod istim uslovima zaslepljenim od strane pacijenata i evaluatora, hirurška grupa je prijavila još veće smanjenje bola, dok je posmatrana grupa imala lošiji bol. Međutim, za razliku od 12-mesečnog praćenja, hirurški pacijenti su prijavili daleko više poboljšanja u dekompresovanim nogama nego u lažnim hirurškim nogama.

„Jednogodišnji izveštaji o poboljšanju bola u obe noge mogli bi da znače da postoji placebo efekat, ali petogodišnji rezultati sugerišu da procedura zaista ima pozitivan dugoročni uticaj na bol“, rekao je dr Rozen. . „U medicinskoj zajednici još uvek postoji mnogo debata o vrednosti operacije dekompresije u lečenju dijabetičke neuropatije, i iako ova studija ne rešava problem, trebalo bi da pomogne da se proširi diskurs među zainteresovanim stranama i nadamo se da će dovesti do još više istraživanja. Cilj je da bolje razumemo efikasnost operacije dekompresije nerva na dijabetičku neuropatiju i poboljšamo našu sposobnost da identifikujemo pacijente koji će verovatno reagovati na hiruršku intervenciju.“