Stanja koja utiču na nervni sistem – kao što su moždani udari, migrene i demencija – povećala su prošlost srčanih bolesti i postala vodeći uzrok lošeg zdravlja širom sveta, kaže se u velikoj novoj analizi u petak.
Više od 3,4 milijarde ljudi – 43 odsto globalne populacije – iskusilo je neurološko stanje 2021. godine, daleko više nego što se ranije mislilo, pokazala je analiza.
Studiju su sprovele stotine istraživača predvođenih američkim Institutom za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME), koji je postao globalna referenca za zdravstvenu statistiku.
Glavni autor studije Jaimie Steinmetz iz IHME-a rekao je da rezultati pokazuju da su stanja nervnog sistema sada „vodeći svjetski uzrok ukupnog opterećenja bolesti“.
Slučajevi ovih stanja porasli su za 59 odsto u poslednje tri decenije, rekla je ona, pri čemu je porast uglavnom izazvan činjenicom da je svetsko stanovništvo starilo i brzo raslo.
Istraživači su pogledali kako 37 različitih neuroloških stanja utiče na loše zdravlje, invaliditet i preranu smrt u 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2021. godine.
Ovi podaci su korišćeni za procenu koliko je godina zdravog života izgubljeno za svako stanje, koje se naziva životnim godinama prilagođenim invalidnosti (DALIs).
Više od 443 miliona godina zdravog života izgubljeno je zbog poremećaja nervnog sistema širom sveta 2021. godine, što je povećanje od 18 procenata u odnosu na 1990., pokazalo je istraživanje.
Međutim, ako se prilagodi starost populacije i rastuća veličina, DALI i smrtni slučajevi od ovih stanja su zapravo pali za oko trećinu, rekli su istraživači.
Najgore stanje je bio moždani udar, koji predstavlja izgubljeno 160 miliona godina zdravog života.
Pratio ga je oblik oštećenja mozga koji se zove neonatalna encefalopatija, migrena, demencija uključujući Alchajmerovu bolest, oštećenje nerava od dijabetesa, meningitisa i epilepsije.
Kognitivno oštećenje od COVID-19 rangirano je na 20. mestu.
Više od 11 miliona ljudi umrlo je od 37 neuroloških stanja 2021. godine, prema studiji u časopisu The Lancet Neurologi.
Međutim, kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrti, ubivši 19,8 miliona ljudi širom sveta 2022. godine, saopštio je IHME prošle godine.
Najčešći od neuroloških poremećaja bile su tenzijske glavobolje i migrene.
Najbrže rastuće stanje bilo je oštećenje nerva koje se naziva dijabetička neuropatija usled sve većeg broja slučajeva dijabetesa.
Većina ovih stanja nema lek.
Ali postoje načini da se smanji rizik, uključujući smanjenje stope visokog krvnog pritiska, dijabetesa i konzumiranja alkohola, rekli su istraživači.
Oni su pozvali na mnogo više da se uradi na prevenciji, lečenju i rehabilitaciji poremećaja, koji nesrazmerno pogađaju siromašnije zemlje.
„Svetsko neurološko opterećenje raste veoma brzo i izvršiće još veći pritisak na zdravstvene sisteme u narednim decenijama“, upozorio je koautor studije Valeri Fejgin.
Po prvi put, tekuća serija studija Globalnog tereta bolesti bavila se uticajem neuroloških poremećaja na decu.
Oni su činili skoro petinu svih DALI-a, što znači da su deca širom sveta izgubila 80 miliona godina zdravog života zbog ovih stanja samo u 2019.
