Eskalacija nasilja u istočnom regionu Konga raselila je najmanje 250.000 ljudi u poslednjih mesec dana, rekao je u sredu visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija, opisujući situaciju kao humanitarnu krizu bez presedana.
Daleko od glavnog grada države, Kinšase, istočni Kongo je već dugo preplavljeno više od 120 naoružanih grupa koje traže udeo u zlatu i drugim resursima regiona dok vrše masovna ubistva. Rezultat je jedna od najvećih humanitarnih kriza na svetu, sa oko 7 miliona ljudi raseljenih, od kojih su mnogi van domašaja pomoći.
„Zaista je srceparajuće (i) ono što sam video zaista je užasna situacija“, rekao je za Asošijeted pres Rameš Radžasingam, direktor koordinacije u humanitarnoj kancelariji UN.
Radžasingem je posetio grad Gomu, gde se mnogi sklanjaju. „Ovako veliki broj raseljenih lica za tako kratko vreme je bez presedana“, rekao je on.
Usred intenziviranih borbi sa bezbednosnim snagama, pobunjenička grupa M23 — najdominantnija u regionu sa navodnim vezama sa susednom Ruandom — nastavila je da napada sela, primoravajući mnoge da pobegnu u Gomu, najveći grad u regionu čija je populacija procenjena na 2 miliona ljudi. već preopterećen neadekvatnim resursima.
Iako je M23 rekao da cilja na bezbednosne snage, a ne na civile, opsadio je nekoliko zajednica, sa oko polovine provincije Severni Kivu pod njenom kontrolom, kaže Ričard Monkrif, direktor za region Velikih jezera Krizne grupe, ostavljajući mnoge zarobljene i van dometa humanitarne pomoći.
„Pobegli smo od nesigurnosti, ali i ovde živimo u stalnom strahu“, rekla je Čens Vabiva (20) u Gomi gde se sklonila. „Pronalaženje mirnog mesta za nas je postalo utopija. Možda ga više nikada nećemo imati“, rekao je Vabiva.
Ponovo izabran na drugi petogodišnji mandat u decembru, predsednik Konga Feliks Čisekedi okrivio je susednu Ruandu za pružanje vojne podrške pobunjenicima. Ruanda negira tu tvrdnju, ali stručnjaci UN-a kažu da postoje značajni dokazi o njihovim snagama u Kongu.
I regionalne i mirovne snage UN zamoljene su da napuste Kongo nakon što ih je vlada optužila da nisu uspeli da reše sukob.
Radžasingem je rekao da humanitarne agencije daju sve od sebe da dođu do onih koji su pogođeni sukobom, ali je upozorio da „ogromni priliv ljudi stavlja izazove izvan onoga što možemo da se suočimo u ovom trenutku“.
„Mora postojati rešenje za patnju, raseljavanje, gubitak sredstava za život, gubitak obrazovanja“, rekao je on.
