Kovid-19 je prouzrokovao da prosečan životni vek ljudi širom sveta padne za 1,6 godina tokom prve dve godine pandemije, što je dramatičniji pad nego što se ranije mislilo, saopštila je velika studija u utorak.
Ovo je označilo oštar preokret tokom višedecenijskog rasta globalnog životnog veka, prema stotinama istraživača koji su pregledavali podatke za američki Institut za zdravstvene metrike i procenu (IHME).
„Za odrasle širom sveta, pandemija COVID-19 imala je veći uticaj od bilo kog događaja viđenog u poslednjih pola veka, uključujući sukobe i prirodne katastrofe“, rekao je Ostin Šumaher, istraživač IHME-a i vodeći autor studije objavljene u časopisu The Lancet.
Tokom 2020-2021, očekivani životni vek se smanjio u 84 odsto od 204 analizirane zemlje i teritorije, „demonstrirajući razorne potencijalne uticaje“ novih virusa, naveo je on u saopštenju.
Stopa smrtnosti kod ljudi starijih od 15 godina porasla je za 22 odsto za muškarce i 17 odsto za žene tokom ovog perioda, procenili su istraživači.
Meksiko Siti, Peru i Bolivija su neka od mesta gde je očekivani životni vek najviše pao.
Ali bilo je dobrih vesti u ažuriranim procenama IHME-ove značajne studije o globalnom teretu bolesti.
Pola miliona manje dece mlađe od pet godina umrlo je 2021. u odnosu na 2019. godinu, nastavljajući dugoročni pad smrtnosti dece.
Istraživač IHME-a Hmve Hmve Kju pozdravio je ovaj „neverovatan napredak“, rekavši da bi svet sada trebalo da se fokusira na „sledeću pandemiju i da se pozabavi ogromnim disparitetima u zdravlju među zemljama“.
I uprkos neuspehu tokom pandemije, ljudi i dalje žive mnogo duže nego ranije.
Između 1950. i 2021. prosečan životni vek pri rođenju porastao je za 23 godine, sa 49 na 72, rekli su istraživači.
Kovid je bio odgovoran za 15,9 miliona viška smrtnih slučajeva tokom 2020-2021, bilo direktno od virusa ili indirektno zbog poremećaja povezanih sa pandemijom, procenili su istraživači.
To je milion više smrtnih slučajeva nego što je ranije procenila Svetska zdravstvena organizacija.
Višak smrtnih slučajeva izračunava se upoređivanjem ukupnog broja umrlih sa onim koliko bi se očekivalo da nije bilo pandemije.
Barbados, Novi Zeland i Antigva i Barbuda bili su među zemljama sa najnižom stopom viška smrtnih slučajeva tokom pandemije, što delimično odražava kako su izolovana ostrva često bila pošteđena punog tereta COVID-a.
Studija je takođe pokazala kako je stanovništvo mnogih starijih, dobrostojećih zemalja počelo da se smanjuje, dok broj nastavlja da raste u manje bogatim zemljama.
Ova dinamika „dovešće do neviđenih društvenih, ekonomskih i političkih izazova, kao što su nedostatak radne snage u oblastima u kojima se smanjuje mlađa populacija i oskudica resursa u mestima gde broj stanovnika nastavlja da se brzo širi“, upozorio je Šumaher.
„Nacije širom sveta će morati da sarađuju na dobrovoljnoj emigraciji“, dodao je on.
