Planeri za vanredne situacije u Šangaju i Njujorku suočavaju se sa sve većim pritiskom da zaštite starije građane od razornog uticaja priobalnih poplava izazvanih olujama i ciklonima, otkriva nova studija.
Oba grada su veoma izložena poplavama izazvanim olujom i analiza pokazuje da‑sa dva različita sistema hitnog rada‑postoje značajne razlike između njih u evakuaciji starijih ljudi na sigurno.
Nakon proučavanja hitnih operacija u gradovima, stručnjaci su osmislili plan za efikasnu evakuaciju koji bi se mogao koristiti u sličnim gradovima širom sveta ugroženim poplavama, kao što su Mumbaj, Bangkok, Džakarta, Ho Ši Min, Majami i Tokio.
Međunarodna grupa istraživača, uključujući stručnjake sa Univerziteta u Birmingemu, danas je objavila svoje nalaze u časopisu Nature Vater. Oni preporučuju da planeri za vanredne situacije izgrade više skloništa u komšiluku, smanjujući vreme potrebno da se ugroženi ljudi u područjima ugroženim poplavama odvedu na sigurno.
Oni primećuju da je vreme putovanja za evakuacione četvrti Njujorka znatno manje od 20 minuta, dok svako putovanje evakuacije u slučaju poplava može da potraje i do 3–4 sata u Šangaju, pošto su ugrožena naselja nedovoljno opskrbljena skloništima.
Profesor Najdžel Rajt, sa Univerziteta u Birmingemu, izjavio je: „Ranjiva naselja na ivici priobalnih gradova najviše su izložena poplavama izazvanim olujama, ali veći kapacitet skloništa je u urbanim oblastima. Uprkos manjoj gustini naseljenosti nego u centru, takve zajednice imaju tendenciju da budu naseljene grupama sa posebnim potrebama, uključujući starije.
„Razlike u obrascima evakuacije za starije stanovnike u Šangaju i Njujorku, pokazuju vrednost strateškog planiranja evakuacije na osnovu informacija o riziku za olujne poplave. Naš rad pruža novi uvid u operativne odluke o hitnoj evakuaciji i mogao bi da pruži nacrt za razvoj politike upravljanja poplavama u velikim obalnim gradovima širom sveta“.
Istraživači primećuju da mnogi zahtevi za evakuacijom mogu nastati sa priobalnih ostrva kao što je ostrvo Čongming u Šangaju, gde je hitnim službama mnogo teže da pristupe evakuisanim osobama na vreme. Neravnomerna distribucija ugroženih ljudi zajedno sa centralizacijom skloništa ostavlja tako izložena naselja nedovoljno opsluživanim u ekstremnim uslovima poplava.
Kako obalna društva sa sve većim brojem stanovnika postaju osetljivija na katastrofalne poplave, Kina i Sjedinjene Države su počele da jačaju svoj proces upravljanja vanrednim situacijama poboljšanjem organizacije i planiranja evakuacije. S obzirom na stalno promenljivu prirodu rizika od obalnih poplava, stručnjaci preporučuju da dalja istraživanja o evakuaciji uzmu u obzir efekte klimatskih promena, urbanizacije prema obali i mera prilagođavanja.
Ponavljajuće priobalne poplave izazvane olujnim udarima se svake godine posmatraju širom sveta – postaju sve učestalije i razornije kako klimom izazvan porast nivoa mora, promene u karakteristikama oluje, rastuća populacija i urbanizacija i sleganje izazvano ljudskim uticajem, dovode do velikih uticaja na nizine priobalna područja širom sveta.
Nedavne katastrofe priobalnih poplava u Šangaju (1997), Nju Orleansu (2005), Njujorku (2012) i Makau (2017) ilustruju da su priobalni gradovi iu zemljama u razvoju i u razvijenim zemljama posebno ranjivi na olujne poplave.
U 136 najvećih primorskih gradova, procenjuje se da će ukupna populacija izložena 100-godišnjim obalnim poplavama porasti više od tri puta sa 38,5 miliona u 2005. na 150 miliona do 2070-ih, sa ekonomskom štetom koja će verovatno porasti na više od deset puta od sadašnjih nivoa (6 milijardi američkih dolara u 2005.) do 2050.
U Evropi, ako se ne preduzme ništa, očekivani broj ljudi koji su izloženi obalnim poplavama godišnje će se povećati sa 10.200 na 3,65 miliona do 2100. godine. To bi se dešavalo uglavnom u velikim gradovima, zbog porasta ekstremnog nivoa mora i kontinuiranog društveno-ekonomskog razvoja.