Drevna kamena oruđa pronađena u zapadnoj Ukrajini mogla bi biti najstariji poznati dokaz ranog ljudskog prisustva u Evropi, prema istraživanju objavljenom u sredu u časopisu Priroda.
Usitnjeno kamenje, namerno napravljeno od vulkanskih stena, iskopano je iz kamenoloma u Koroljevu 1970-ih. Arheolozi su koristili nove metode da datiraju slojeve sedimentnih stena koje okružuju oruđe na više od milion godina.
„Ovo je najraniji dokaz o bilo kojoj vrsti čoveka u Evropi koji je datiran“, rekao je Mads Faurschou Knudsen, geofizičar sa Univerziteta Arhus u Danskoj i koautor nove studije.
Rekao je da nije sigurno koji su rani ljudski preci oblikovali oruđe, ali je to možda bio Homo erectus, prva vrsta koja je hodala uspravno i savladala upotrebu vatre.
„Nemamo fosilne ostatke, tako da ne možemo biti sigurni“, rekao je Roman Garba, arheolog Češke akademije nauka i koautor.
Oruđa od usitnjenog kamena verovatno su korišćena za sečenje mesa i možda struganje životinjskih koža, rekao je on.
Istraživači sugerišu da alati mogu biti stari i do 1,4 miliona godina, ali drugi stručnjaci kažu da metodologija studije sugeriše da mogu biti stari nešto više od milion godina, što ih stavlja u otprilike isti raspon datuma kao i drugi drevni alati otkriveni u Španiji.
Najranije kameno oruđe ovog tipa pronađeno je u istočnoj Africi i datira od pre 2,8 miliona godina, rekao je Rik Pots, koji vodi program Human Origins Instituta Smithsonian.
Lokacija u Ukrajini je značajna jer je „najranija lokacija tako daleko na severu“, što sugeriše da su rani ljudi koji su se raselili iz Afrike sa ovim alatima mogli da prežive u različitim sredinama.
„Najstariji ljudi sa ovom starom tehnologijom kamenih alata bili su u stanju da kolonizuju svuda, od tople Iberije (Španija) do Ukrajine, gde je barem sezonski veoma hladno — to je neverovatan nivo prilagodljivosti“, rekao je Pots.
