Kada dr David Kao kaže pacijentima da imaju atrijalnu fibrilaciju — nepravilan i često ubrzan srčani ritam koji može dovesti do moždanog udara, krvnih ugrušaka ili drugih zdravstvenih problema — njihovo prvo pitanje je obično „Da li moram da odustanem od kafe?“
Njegov odgovor ih često iznenadi: Ne.
„Oni su oduševljeni“, rekao je Kao, kardiolog i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kolorado u Aurori. Za mnoge ljude sa srčanim oboljenjima, „kafa je zauvek bila deo njihove svakodnevne rutine, i oni se već odriču toliko toga. Ona samo održava ljude da se osećaju normalno na jedan način, kada se na mnogo načina ne osećaju više normalno.“
Za svoju pretpostavku okrivljuju kofein, koji pokreće ljubitelje kafe ujutru i može ih držati na oprezu kada nastanu svakodnevne nevolje.
„Pošto je stimulans, oni osećaju da će im srce ubrzati i da će im biti još gore, posebno kada imate aritmiju poput atrijalne fibrilacije“, rekao je dr Hoze Joglar, profesor na UT Southvestern Medical Center u Dalasu i šef odeljenja za aritmiju. program. „Ali to nije u nauci.“
Joglar je bio vodeći autor novih smernica Američkog koledža za kardiologiju i Američkog udruženja za srce o dijagnostici i lečenju atrijalne fibrilacije, ili AFib, objavljenih nedavno u Circulation. Među detaljnim raspravama o životnim navikama, modifikaciji rizika, tretmanima i složenosti AFib-a, autori su uključili konkretna uveravanja da kofein nije problem.
Studije su „generalno otkrile da kofein koji se konzumira u uobičajenim količinama ili nije povezan sa povećanim rizikom ili smanjenim rizikom od incidenata atrijalne fibrilacije“, navodi se u izveštaju.
Loša reputacija koju kofein ima nije zaslužena“, rekao je Joglar. „Pokazalo se da je kofein bezbedan za srce.
Štaviše, može čak i doneti nešto dobro. Studija iz 2021. objavljena u časopisu Circulation: Heart Failure sugeriše da kafa sa kofeinom zapravo može smanjiti rizik od srčane insuficijencije. Istraživanje je analiziralo tri studije i pokazalo da „povećana potrošnja kafe izgleda korelira sa smanjenim rizikom od razvoja srčane insuficijencije kasnije u životu“.
Kao, stariji autor analize, poziva se na istraživanje kako bi uverio pacijente koji imaju srčane probleme i krive kafu.
„Ljudi misle da su sve vreme nanosili sebi štetu“, rekao je on. „Oni su doživotno pili kafu i misle da zato imaju atrijalnu fibrilaciju, što izgleda nije slučaj. Mislim da je to olakšanje što nisu oni krivi.“
Do 400 miligrama kofeina dnevno – otprilike četiri ili pet šoljica kafe – može biti bezbedno za zdrave odrasle osobe, prema Upravi za hranu i lekove.
Međutim, ova čaša dobrog raspoloženja dolazi sa nekoliko upozorenja.
„Uvek postoje pacijenti koji su osetljiviji na kofein“, rekao je Joglar. „Ti pacijenti bi trebalo da budu oprezni. Može da vam pogorša. Naravno, bićete nervozni ako pijete previše.“ Ali za prosečnu osobu, rekao je, kafa verovatno nije štetna za njihovo zdravlje.
Kao se složio. „Možda postoje i drugi razlozi zbog kojih ljudi žele da prestanu da piju kafu, kao što su poremećaji spavanja ili anksioznost“, rekao je on. „Ali ne radi srca.
Preporuke AFib-a pogodne za kafu ne odnose se na svako stanje srca ili visok krvni pritisak. Da biste bili sigurni, savetovao je Joglar, razgovarajte sa svojim lekarom.
Niti se proširuju na sve vrste kafe. Kao je rekao da se većina studija fokusira na crnu kafu sa kofeinom – ne kafu bez kofeina ili instant kafu, gde obrada može da ukloni neke od zdravstvenih koristi. „Mislim da se porota još uvek ne bavi pitanjem bez kofeina“, rekao je on. „Bilo bi zaista korisno znati.“
Isto važi i kada je u pitanju još jedan veliki izvor kofeina u SAD: gazirani sokovi, posebno oni sa veštačkim zaslađivačima. „Jednostavno ga nismo dovoljno raščlanili“, rekao je Kao.
Iako je Joglar ljubitelj kafe—„Uvek sam mislio da je kofein superhrana“—on ne misli na napitke na bazi kafe obogaćene šećerom, aromatizovanim sirupima, šlagom i drugim kalorijskim užicima, za koje nijedna studija ne kaže da su dobra za srce.
