Kako se treće uzastopno leto sa izuzetno niskim pokrivačem morskog leda oko Antarktika bliži kraju, nova statistička istraživanja pokazuju duboke promene koje se dešavaju u polarnom Južnom okeanu. Studija objavljena u Journal of Climate nazvana „Dokazi posmatranja za promenu režima u letnjem antarktičkom morskom ledu“ istražuje nagli prelazak u ponašanju sistema, sa naglaskom na ulozi kosmičke prašine i okeanskih procesa.
Glavni autor, dr Vil Hobs iz Australijskog antarktičkog programskog partnerstva (AAPP), ističe da ekstremno niski nivoi morskog leda ukazuju na promene u Južnom okeanu, za koje se veruje da su izazvane i atmosferskim i okeanskim faktorima. Studija je identifikovala povećanu varijabilnost morskog leda od 2006. godine, sa ekstremnim fluktuacijama u poslednjoj deceniji koje ne mogu biti isključivo objašnjene atmosferskim uticajima.
Koautor studije, dr Fil Rid iz Biroa za meteorologiju, ističe značaj koordiniranog posmatranja okeana i morskog leda za razumevanje ovih promena. On naglašava da su rekordno niski ledeni pokrivač i ekstremni događaji poput štetnih talasa i zagrevanja okeana ovog leta ozbiljna upozorenja za budućnost polarne ekosisteme, nivoa mora i globalne klime.
Ova istraživanja, iako ne uzimaju u obzir veoma ekstremnu zimu 2023. godine, pružaju važne uvide u dinamiku morskog leda i njegov odnos sa klimatskim promenama. Dokazane promene u Južnom okeanu nagoveštavaju neizvesnu budućnost za zaleđeni okean i njegove posledice na globalnu klimu.
