Rusko svemirsko oružje: Protivsatelitski sistemi su neselektivni i predstavljaju rizik za svačiju letelicu

Rusko svemirsko oružje: Protivsatelitski sistemi su neselektivni i predstavljaju rizik za svačiju letelicu

U nedelji kada je nacionalna bezbednost zauzela centralno mesto u Vašingtonu, Bela kuća je u četvrtak potvrdila da ima dokaze da Rusija razvija nuklearno antisatelitsko oružje bazirano na svemiru.

Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, obavestio je novinare da Bela kuća veruje da je ruski program „zabrinjavajući“, uprkos „nema neposredne pretnje po ničiju bezbednost“.

Problem je u tome što, u zavisnosti od vrste oružja, posledice njegovog korišćenja mogu biti neselektivne – ugrožavanje satelita svih i izazivanje kvara vitalnih usluga koje dolaze iz svemirske infrastrukture.

Otkrića Bele kuće dolaze nakon što je predsednik Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, Majk Tarner, pozvao administraciju, kasno u sredu, da skine tajnost sa informacija koje se tiču onoga što je nazvao „ozbiljnom pretnjom po nacionalnu bezbednost“. Potom je bilo nekoliko dana komentara i spekulacija o tome da je Rusija ili spremna da lansira nuklearno oružje u svemir, ili da raspoređuje antisatelitsko oružje koje pokreće nuklearna energija.

Kirbi nije u potpunosti ocrtao prirodu pretnje, ali je dodao da zvaničnici veruju da sistem naoružanja nije „aktivna sposobnost“ i da nije raspoređen. Da bi uverio one koji su slušali, Kirbi je rekao da oružje nije ono koje bi moglo da se upotrebi da izazove fizičko uništenje na Zemlji, ali da Bela kuća prati ruske aktivnosti i da će „nastaviti da ga shvata veoma ozbiljno“.

Tokom posete Albaniji u četvrtak, državni sekretar Entoni Blinken je potvrdio vest i izjavio da očekuje da će uskoro imati više da kaže, dodajući da se Bajdenova administracija „takođe savetuje sa saveznicima i partnerima o tom pitanju“.

Dok je razgovarao o tom pitanju sa indijskim ministrom spoljnih poslova Džajšankarom i kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Blinken je, kako se izveštava, „naglasio da bi potraga za ovom sposobnošću trebalo da bude stvar za zabrinutost“.

Moskva je odmah negirala postojanje takvog programa i izjavila da je to „zlonamerna izmišljotina“ koju je stvorila Bajdenova administracija da izvrši pritisak na Kongres da usvoji zakon o stranoj pomoći od 97 milijardi dolara (77 milijardi funti), od čega je 60 milijardi dolara namenjeno Ukrajini. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima: „Očigledno je da Bela kuća pokušava, na ulicu ili laž, da podstakne Kongres da glasa o nacrtu zakona o dodeli novca; to je očigledno.

Na konferenciji za novinare povodom smrti ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Džo Bajden je izjavio da ne postoji „nikakva nuklearna pretnja za narod Amerike ili bilo gde u svetu sa onim što Rusija trenutno radi“.

Predsednik je dodao da nema „nikakvih dokaza da su doneli odluku da se bilo šta radi u svemiru“. Ako Moskva odluči da nastavi sa programom, to bi bilo u suprotnosti sa Sporazumom o svemiru koji je potpisalo 130 zemalja, uključujući Rusiju.

Ugovor zabranjuje „nuklearno oružje ili bilo koje druge vrste oružja za masovno uništenje“ u orbiti ili stacioniranje oružja u svemiru „na bilo koji drugi način“. Protivsatelitsko oružje nije ništa novo. Kina je lansirala oružje da uništi neoperativni vremenski satelit u januaru 2007.

Iako iskušenje da se pokrene nuklearni napad u svemiru može izgledati primamljivo za nacije koje žele da izazovu dominaciju SAD u tom domenu, takve akcije predstavljaju ogroman rizik. Nije nužno uništavanje objekata u svemiru sa Zemlje ono što bi trebalo da bude primarna briga kada je reč o protivsatelitskom oružju uopšteno, već efekat koje ono ima u svemiru.

Uništavanje bilo kog nebeskog objekta stvara masu krhotina različite veličine od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Trenutno postoje stotine miliona praćenih komada svemirskog otpada koji kruže oko Zemlje.

Brzina kojom ovaj svemirski otpad putuje čini ga velikom opasnošću za druge satelite i entitete u svemiru, kao što je Međunarodna svemirska stanica (ISS), koja mora da promeni kurs kako bi izbegla sudare koji mogu prouzrokovati veliku štetu. ISS je morao da promeni kurs 32 puta od 1999. godine.

Jednom kada se stvori svemirski otpad, gotovo je nemoguće kontrolisati putanju nakon udara ili orbitalni obrazac koji će zaobići oko Zemlje. Ovo može dovesti svemirska sredstva neke nacije — kao što su njeni sateliti — u isti rizik od uništenja kao i neprijateljska sredstva. Ova situacija je opisana sličnim onoj koja se primenjuje na nuklearno oružje na Zemlji, u smislu obostrano osiguranog uništenja.

Ako bi neka nacija u svemiru izvršila nuklearni udar sa namerom da uništi satelite, kao i da demonstrira i sposobnost i spremnost za korišćenje nuklearnog oružja uopšteno, bilo bi gotovo nemoguće kontrolisati posledice takve akcije.

Bilo bi prilično izvesno da bi takav udar imao predviđeni efekat u smanjenju svemirskih mogućnosti protivnika. Na primer, napad na američku imovinu mogao bi da onemogući satelitski globalni sistem pozicioniranja (GPS) na koji se oslanjaju zapadne zemlje.

Postoji, međutim, vrlo realna mogućnost da bi to takođe uništilo svemirska sredstva nacije koja stoji iza napada, kao i saveznike i prijatelje te iste nacije. To bi moglo dovesti do podizanja tenzija i gubitka podrške te zemlje.

Nemogućnost kontrole efekata napada u svemiru, bilo da potiču od oružja u svemiru ili na Zemlji, čini takve akcije predmetom velikog stepena razmatranja i debate u svim nacijama koje su aktivne u svemirskom domenu.