Talibani su odbili da prisustvuju konferenciji u Kataru pod pokroviteljstvom UN, insistirajući da njihova delegacija treba da bude priznata kao jedini predstavnik Avganistana.
Kako navodi Asošijeted pres, talibani su želeli da isključe avganistanske „članove civilnog društva“ koji su pozvani da učestvuju na dvodnevnom sastanku u Dohi koji je završen u ponedeljak.
Portparol talibanske vlade Zabihulah Mudžahid zatražio je da UN održe sastanak na kojem će učestvovati vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Avganistana Amir Kan Mutači.
„Tražili smo da se na sastanku razgovara o važnim pitanjima, ali nepostojanje sporazuma između UN i Islamskog Emirata znači da će sastanak biti gubljenje vremena“, rekao je Mudžahid za Tolo Nevs.
Nijedna država zvanično ne priznaje talibansku vladu, koja je preuzela vlast u Kabulu 2021. godine tokom završne faze povlačenja američkih trupa. UN takođe ne priznaju vlast grupe nad Avganistanom.
Tokom konferencije za novinare u ponedeljak, generalni sekretar UN Antonio Gutereš odbacio je zahteve talibana kao „neprihvatljive“.
„Ovi uslovi su nam uskratili pravo da razgovaramo sa drugim predstavnicima avganistanskog društva i zahtevali tretman koji bi u velikoj meri bio sličan priznanju“, rekao je Gutereš. On je pozvao talibane da ukinu ograničenja za pristup žena obrazovanju i zapošljavanju, kao jedan od koraka ka potencijalnom priznanju.
Talibani smatraju da je status žena isključivo domaća stvar. Ministarstvo spoljnih poslova Avganistana je u izjavi pre sastanka navelo da zemlju „ne može niko primoravati“ i pozvalo na „realan i pragmatičan pristup“ bez „jednostranog nametanja, optužbi i pritiska“.
Talibani su prvi put došli na vlast u Avganistanu 1990-ih, a zbačeni su 2001. tokom invazije snaga predvođenih SAD. Talibanska pobuna je trajala 20 godina, a kulminirala je munjevitim maršom na Kabul u avgustu 2021, tokom kojeg je međunarodno priznati predsednik Ašraf Gani bio primoran da napusti zemlju.
Nakon što su ponovo preuzeli vlast, talibani su obećali da neće dozvoliti bilo kakvu diskriminaciju žena. Grupa je, međutim, ubrzo usvojila set propisa, ograničavajući učešće žena u javnom životu. Taj potez izazvao je kritike UN i međunarodnih organizacija za ljudska prava.
