Virus koji stoji iza obične prehlade mogao bi da dovede ljude u veći rizik od Alchajmerove bolesti.
Dugotrajno istraživanje više od hiljadu 70-godišnjaka u Švedskoj pokazalo je da se oni koji su bili izloženi virusu herpes simpleksa tipa 1 (HSV-1) suočavaju sa dvostrukim rizikom od razvoja demencije.
Asocijacija je ostala bez obzira na dva najjača poznata prediktora Alchajmerove bolesti danas: starost i genetsku varijantu zvanu APOE-4. Nalazi su najnoviji koji sugerišu da neke uobičajene virusne infekcije mogu biti zanemareni izvor kognitivnog pada.
Danas, otprilike 80 procenata odraslih u Švedskoj nosi antitelo za HSV-1, znali oni to ili ne, što znači da je njihov imuni sistem u nekom trenutku u prošlosti bio izložen patogenu.
Dok mnogi sa oralnim herpesom nikada ne razviju simptome, drugi se s vremena na vreme suočavaju sa izbijanjem upale i plikovima oko usta i usana. Bez obzira na to kako se doživotna infekcija manifestuje spolja, novi rezultati iz Švedske sugerišu da bi HSV-1 mogao imati podmukle efekte iznutra.
„Uzbuđujuće je što rezultati potvrđuju prethodne studije“, kaže epidemiolog Erika Vestin sa Univerziteta Upsala u Švedskoj.
„Sve više i više dokaza se pojavljuje iz studija koje, kao i naši nalazi, ukazuju na virus herpes simpleksa kao faktor rizika za demenciju.“
Osnovni uzroci demencije su jedna od najistraženijih misterija u modernoj medicinskoj nauci.
Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije i često je, ali ne uvek, obeležena abnormalnim nakupinama proteina u mozgu.
Već godinama, neuronaučnici i istraživači lekova su se fokusirali na sprečavanje ovih nakupina kako bi smanjili kognitivni pad sa malo ili bez uspeha.
Neki stručnjaci sada o njima misle kao o crvenoj haringi. Ove nakupine, pretpostavljaju, imaju sve razloge da postoje u mozgu. Oni bi vrlo dobro mogli da igraju ulogu u imunološkom odgovoru centralnog nervnog sistema, popravljaju oštećenja ili sprečavaju patogene da uzrokuju štetu.
Prema tome, neke vrste Alchajmerove bolesti mogu biti znak „nekontrolisanog“ odbrambenog odgovora na strane mikrobe.
Ideja da infekcije mogu izazvati neke varijacije Alchajmerove bolesti prvi put je predložena daleke 1907. godine, ali je ta hipoteza zanemarivana i tretirana sa „mnogo neprijateljstva“ od strane naučne zajednice tokom mnogo decenija. To se tek nedavno pojavilo kao prihvaćeni put napred.
Tokom 1990-ih, neobični nivoi HSV-1 DNK su prvi put pronađeni u mozgu preminulih pacijenata sa Alchajmerom. Kasnije, 2008. godine, istraživači su otkrili da je DNK HSV-1 prisutna u 90 procenata proteinskih plakova u postmortalnom mozgu pacijenata sa Alchajmerom. Štaviše, 72 procenta HSV-1 DNK u mozgu pronađeno je unutar ovih plakova.
Nalazi sugerišu da je imuni odgovor na virus herpesa usko vezan za kognitivni pad.
Samo ove godine, studija od oko 500.000 medicinskih zapisa pokazala je da neke teške virusne infekcije, poput encefalitisa i upale pluća, mogu povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti, kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova bolest.
Ipak, do danas još uvek nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili ulogu patogena kao što je HSV-1 u kognitivnom padu. Iako to postaje sve češće, istorijski istraživački timovi za neuronauku nisu uključili stručnjake za mikrobiologiju ili virusologiju.
I dok su neke studije otkrile da su antitela za HSV-1 povezana sa rizikom od demencije, druge nisu pronašle takvu vezu.
Istraživači sa Univerziteta Upsala i Univerziteta Umea u Švedskoj presecali su konfuziju prateći mlađe pacijente u dužem vremenskom periodu i uparujući ih po godinama tokom analize.
Od svih 1.002 odrasla učesnika koje su pratili 15 godina, 82 procenta su bili nosioci HSV-1 antitela. Ovi pacijenti su imali dvostruko veću verovatnoću da će razviti demenciju tokom studije u poređenju sa onima koji nisu nosili antitela na HSV-1.
Zanimljivo je da oni učesnici koji su nosili genetski faktor rizika, APOE-4, nisu više pokazivali kognitivni pad povezan sa HSV-1 antitelima.
Nalazi su u suprotnosti sa prethodnim istraživanjima koja sugerišu da bi genetska varijanta APOE mogla da pogorša moguće uticaje HSV-1 na imuni odgovor mozga.
„Ono što je posebno u ovoj studiji je to što su učesnici približno iste godine, što rezultate čini još pouzdanijim jer razlike u godinama, koje su inače povezane sa razvojem demencije, ne mogu da zbune rezultate“, kaže Vestin.
Vestin i njegove kolege pozivaju na randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi se ispitalo da li lečenje herpesa može pomoći u sprečavanju ili odlaganju pojave demencije. Međutim, finansijska tela su odbacila prethodne prijave za klinička ispitivanja antivirusnih lekova i demencije.
Jedno od prvih – tekuće kliničko ispitivanje faze II koje proučava efekat lečenja herpesa na Alchajmerovu bolest – trebalo bi da se završi u decembru 2024.
Takvi rezultati „mogu da podstaknu istraživanje demencije dalje ka lečenju bolesti u ranoj fazi korišćenjem uobičajenih lekova protiv virusa herpesa ili prevenciji bolesti pre nego što se pojavi“, nada se Vestin.
