Nemačka Ursula fon der Lajen tražiće drugi mandat na mestu šefa moćne Komisije Evropske unije u potezu koji bi mogao da je učini najznačajnijim političarem koji predstavlja 450 miliona građana bloka u više od jedne generacije.
Nakon pet godina vođenja 27-članog bloka kroz višestruke krize, uključujući pandemiju COVID-19 i prve dve godine ruskog rata u Ukrajini, 65-godišnjakinju je predložila njena nemačka Hrišćansko-demokratska unija i samo će treba još jedan pečat kada se evropska krovna grupa stranke sastane početkom sledećeg meseca u Bukureštu.
Lider stranke Fridrih Merc rekao je u ponedeljak u Berlinu da je njegova nemačka stranka „jednoglasno izabrala Ursulu fon der Lajen“ za kandidata da ostane na njenom mestu.
Ona takođe ima dobre šanse da produži svoju vladavinu nad izvršnom komisijom pošto se očekuje da će Evropska narodna partija u kojoj dominiraju demohrišćani ostati najveća u zakonodavnom telu nakon evropskih izbora od 6. do 9. juna.
Rano se razmetala sa svojim progresivnim akreditivima provodeći Zeleni dogovor koji je stavio blok u prvi plan u globalnoj borbi protiv klimatskih promena i doveo do velikih promena u politici EU.
Međutim, pošto se evropsko političko raspoloženje nedavno promenilo udesno, fon der Lajen je priznala promene. „Svet je potpuno drugačiji u odnosu na pre pet godina“, rekla je ona u svom govoru o prihvatanju.
Bila je među najotvorenijim braniocima Izraela otkako je rat izbio sa Hamasovim napadom na Izrael 7. oktobra — čak i dok bijes međunarodne zajednice zbog izraelske ofanzive raste. Njeni zeleni akreditivi su takođe ozbiljno narušeni jer se činilo da je stala na stranu farmera tokom proteklih nedelja nemilosrdnih poljoprivrednih protesta širom bloka.
Međutim, nije bilo pokolebanja kada je u pitanju Ukrajina, a ona je čvrsto branila predsednika Vladimira Zelenskog dok se njegova nacija suočava sa dve godine agresije Rusije. Osim zalaganja za sankcije Rusiji, ona je podjednako radila na dobijanju finansijske pomoći Kijevu i borila se za otvaranje pregovora o članstvu u EU sa Ukrajinom.
Sve u svemu, pretvorio je lekarku i majku sedmoro dece u najistaknutijeg predsednika Evropske komisije od Francuza Žaka Delora tokom 1990-ih.
Čak i ako EPP sa izbora izađe kao najveća stranka, to joj ne daje automatsko pravo da produži svoju funkciju. Lideri 27 država članica moraju da je odobre, a to je deo mešavine odluka o najvišoj funkciji EU, od visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost do predsednika parlamenta.
Nakon dugotrajnog cenjkanja oko takvih pozicija pre pet godina, sama fon der Lajen je došla iz vedra neba da preuzme tu poziciju nakon što je dobila kritičku podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Uz nastavak rata u Ukrajini i mogući izbor Donalda Trampa za predsednika SAD u novembru, malo je verovatno da će lideri EU biti skloni da previše eksperimentišu na čelu Komisije.
Poslednja prepreka bi bilo odobrenje Evropskog parlamenta, a s obzirom da će se uspon desnice pokazati na izborima u junu, to bi moglo da bude strma prepreka.
Pisac Associated Press Stefani Lihtenštajn iz Beča dala je svoj doprinos ovom izveštaju.
