Analiza koju je vodio Chad Meierhoefer pokazuje štetne efekte bez obzira na to da li su zakoni usvojeni, sa potencijalnim paralelama sa trenutnim američkim „računima za kupatilo“.
Koordinisani politički napori protiv LGBT prava u Poljskoj u poslednjih nekoliko godina rezultirali su malo suštinske politike, ali značajnim negativnim ishodima mentalnog zdravlja stanovništva zemlje, prema studiji koju je vodio Čed Majerhofer, profesor Arthura F. Seringa i predsednik odsek ekonomije na Visokoj poslovnoj školi.
Radni dokument Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER) otkriva da su se godišnji pokušaji samoubistva povećali za 16% nakon donošenja anti-LGBT statuta. Pored toga, povećalo se samoubistvo među muškarcima srednjih godina i u oblastima koje su razmatrale, ali nisu donele politiku protiv LGBT-a.
„Naši nalazi sugerišu da stigmatizacija manjinskih grupa dovodi do pada mentalnog zdravlja stanovništva“, rekao je Mejerhofer, koji je takođe naučni saradnik NBER-ovog programa Ekonomija zdravlja. „Ove vrste diskriminatornih radnji dovode do stresa, osećaja izolacije i neprijateljstva. Za one koji već pate od problema mentalnog zdravlja, koji su češći među LGBT osobama, društvena stigma povezana sa zakonima može dovesti do pokušaja samoubistva.“
Anti-LGBT pokret u Poljskoj pratio je politički uspon partije Pravo i pravda, takođe poznate kao PiS, koju je Mejerhofer opisao kao brend „desničarskog“ populizma. Stranka je dobila parlamentarnu većinu 2015. i držala je vlast sve dok birači nisu izabrali umereniju većinu u decembru 2023.
Za to vreme, rekao je Mejerhofer, stranka je koristila pitanja kulturnog klina, uključujući LGBT prava, kao deo svoje političke strategije. Lideri nacionalnih partija su kodifikovali „promociju porodičnih vrednosti“, platformu koja je uključivala anti-LGBT retoriku.
Međutim, na nacionalnom nivou je doneto relativno malo suštinske politike po pitanju LGBT prava. Umesto toga, ovo anti-LGBT osećanje dobilo je više političke privlačnosti na lokalnom nivou, posebno u oblastima koje su imale stanovništvo koje je bilo politički konzervativnije i sa nižim nivoima socioekonomskog statusa.
Većina anti-LGBT zakonodavstva primenjena je na nivou okruga (okruga) ili gmina (opština), a do 2019. godine, ukupno 91 okrug, gmina i pokrajina je doneo neki oblik zakona. Ove oblasti su pokrivale oko trećinu kopnene površine i stanovništva zemlje, rekao je Mejerhofer.
Podnacionalno zakonodavstvo je obično proglašavalo zvanično protivljenje ideologiji povezanoj sa pokretom za prava LGBT osoba i osuđivalo homoseksualnost i seksualno obrazovanje u školama. Neki zakoni su takođe utvrdili roditeljsku kontrolu nad vannastavnim školskim aktivnostima i imenovali „porodičnog ombudsmana“ zaduženog za zaštitu porodičnih prava. Mnogi zagovornici su svoje predloge smatrali da imaju za cilj stvaranje „zona bez LGBT osoba“.
„Umesto da artikulišu određena ograničenja za LGBT pojedince, ove akcije pružaju zvaničnu sankciju generalizovanoj diskriminaciji LGBT osoba u različitim društvenim domenima“, rekao je Mejerhofer, čije je široko istraživanje u ekonomiji zdravlja fokusirano na efekte javnih politika na zdravlje. ishodi, pristup zdravstvenoj zaštiti i ekonomske mere.
Da bi proučio uticaj ovih zvaničnih akcija na mentalno zdravlje stanovništva, Majerhoferov tim je analizirao podatke na nivou okruga o samoubistvima i pokušajima samoubistava koristeći modele razlika u razlikama (DID) kako bi uporedio promene u pokušajima samoubistva, samoubistvima i ukupnom mortalitetu u oblastima koje usvojio anti-LGBT zakone za promene u ovim ishodima u oblastima duž granice okruga koje nisu donele zakone.
Radni dokument, „Implikacije pada LGBT prava na mentalno zdravlje stanovništva: dokazi iz poljskih „zona slobodnih od LGBT““, koautor je sa Bingjin Ksue ’18G ’23 Ph.D., docentom ekonomije na Paul College Economics na Univerzitetu u Nju Hempširu i Anna Poznanska, istraživač na poljskom nacionalnom institutu za javno zdravlje.
Ksue, koja je magistrirala finansijski inženjering i doktorirala. ekonomije iz Lehigh-a, je zdravstveni ekonomista čije se istraživanje fokusira na efekte zdravstvene informacione tehnologije i uticaj javnih politika na mentalno zdravlje i dobrobit stanovništva.
Istraživači su otkrili da su se pokušaji samoubistva povećali za 16%, odnosno pet pokušaja na 100.000 ljudi, nakon donošenja anti-LGBT statuta. Ovaj porast pokušaja samoubistva bio je koncentrisan među muškarcima i bio je povezan sa 11 dodatnih samoubistava na 100.000 osoba starosti od 30 do 49 godina.
Ovi rezultati prate teoriju stresa kod manjina, koja tvrdi da stigma, predrasude i diskriminacija prema pojedincima u manjini stvaraju stresno društveno okruženje koje dovodi do fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema.
Ali ono što je više iznenađujuće za istraživače bio je njihov nalaz da su oblasti koje su odlučivale o usvajanju, ali na kraju odbacile zakone, takođe doživele značajan porast pokušaja samoubistva.
„Bili smo iznenađeni koliki je efekat razmatranja rezolucija protiv LGBT populacije na pokušaje samoubistva“, rekao je Mejerhofer. „Budući da oblasti koje su donosile i razmatrale anti-LGBT statute imaju različite karakteristike, izazovno je praviti direktna poređenja, ali efekat promišljanja rezolucija na pokušaje samoubistva je barem toliko velik koliko i efekat donošenja statuta.
Studija je takođe primetila da loš pristup farmakološkom lečenju stanja mentalnog zdravlja i smanjeni resursi za problematičnu omladinu mogu pogoršati negativne ishode.
Nalazi pružaju pouke koje se mogu primeniti na druge zemlje u kojima je seksualnost sporno političko pitanje.
Studija govori o nekoliko zemalja koje su donele zakone koji kriminalizuju istopolne seksualne radnje sa kaznama do smrtne kazne. Ove zemlje uključuju Ugandu, Brunej, Iran, Mauritaniju, Saudijsku Arabiju, Jemen i severnu Nigeriju, Avganistan, Pakistan, Katar, Somaliju i Ujedinjene Arapske Emirate.
Evropski sused Poljske, Mađarska, privukla je međunarodnu pažnju nizom zakona protiv LGBT-a usvojenih 2021. koji su uključivali zabranu širenja informacija za koje se smatra da „promovišu homoseksualnost ili promenu pola“ na bilo koji način, uključujući medije ili u školama.
Takvi anti-LGBT politički napori su u suprotnosti sa preovlađujućim pokretom za povećanje LGBT prava koji dobija na globalnoj snazi. Studija citira izveštaj Kampanje za ljudska prava koji obuhvata 35 zemalja koje su legalizovale istopolne brakove, kao i mnogo više zemalja koje su uvele zaštitu za zajedničko usvajanje i zabrane diskriminacije pri zapošljavanju na osnovu seksualne orijentacije.
„Uprkos dokazima da su zakoni o istopolnim brakovima i slične politike nediskriminacije povećale blagostanje LGBT osoba i stvorile ekonomsko bogatstvo, postoji sve veća reakcija konzervativnih političkih grupa protiv širenja LGBT prava“, rekao je Mejerhofer.
U Sjedinjenim Državama, Mejerhofer vidi paralele sa „računima za kupatilo“ o kojima se trenutno raspravlja u nekoliko država. Ovi zakoni generalno nastoje da ograniče upotrebu javnih toaleta od strane pojedinaca na osnovu njihovog rodnog identiteta.
Iako je relativno malo zakona postalo zakon u Sjedinjenim Državama, primer Poljske ukazuje na to da intenzivna javna debata oko zakona izaziva značajan stres i štetu pripadnicima LGBT populacije.
„Iako zakoni u SAD imaju tendenciju da se fokusiraju na školsko okruženje (ili prikazi LGBT osoba u literaturi ili pristup kupatilu), oni i dalje stvaraju društveni sukob oko prava LGBT osoba da slobodno izraze svoj rodni identitet“, rekao je on. „Kao rezultat toga, anti-LGBT zakoni u SAD ili drugde mogu dovesti do stigme i stresa za LGBT pojedince.
Čak i pre zbacivanja PiS-a, mnogi lokalni zakoni koji su doneti u gminama bili su poništeni sudskim presudama ili dobrovoljno ukinuti. Mejerhofer je rekao da očekuje da će pokret za ukidanje ovih akata nastaviti da se ubrzava pod umerenijom nacionalnom vladom.
Ipak, to možda neće biti dovoljno da se suprotstavi negativnim efektima prethodnih zakona.
„Čak i kada anti-LGBT zakoni ne ograničavaju direktno prava LGBT pojedinaca, ili utiču samo na neke pojedince, oni imaju šire negativne posledice po mentalno zdravlje stanovništva“, rekao je Mejerhofer. „Efekti ukidanja zakona su svakako nešto što nas zanima da proučavamo.